Смоквино дрво и његова поука

А ујутру, [озарење] док се [пут ка спасеном уму] враћао у град [ментално упориште], огладне [духовна чежња]. И угледа [духовно опази] смокву [прилику] [чврсто утемељену] крај пута [путање ума], и приђе јој. Али не нађе ништа [никакав духовни плод] осим лишћа [зид, блокирана амбиција] на њој, и рече јој [неплодном подухвату]: „Нека убудуће не расте на теби плод [плодност ка добру]”, и ОДМАХ смоква се осуши [открила се зла]. Кад ученици [искупљене способности у мисаоној свести] то видеше [духовно опазише], зачудише се [доживеше промену парадигме] и рекоше: „Како се смоква тако брзо осушила?” (Матеј 21:18-20)

Човек живи од сваке речи која излази из уста Yahweh-а (Матеј 4.4, из Поновљеног закона 8:3). Језик Неба је дубок, а ипак намењен малој деци. Мудри и учени тако често не разумеју због притупљених духовних чула (Матеј 11:25). „Благо очима које виде оно што ви видите. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви видите, али нису видели, и да чују оно што ви чујете, али нису чули.” (Лука 10:23-24)

Дакле, каква је поука смоквиног дрвета? Прикладно би било започети наше разматрање критичним питањем. Где у Писму икада видиш Yahshua-у Месију да се моли о томе шта да ради? Успори свој ум и прођи кроз ово; помоћи ће ти да схватиш ову поуку. Сама „узорна молитва” (Матеј 6:9-13) учи потпуном ослањању на Очеву вољу (стих 10) и упозорава против „бесмисленог понављања” (стих 7), пошто Отац „зна шта вам треба пре него што Га замолите” (стих 8).

Yahshua је отишао до смокве само зато што је био вођен ка смокви. Чињеница да није било „плода” била је површно питање. Послушност у одласку и Његова реакција на оно што је нашао били су прави проблеми. Не би било плачних молитава; ни дугог заступништва или објашњавања, ни поновљених молби да се учини да се појави нешто што је Он лично можда желео. Била је воља Његовог Оца да дрво нема плод, и Он се не би молио да то промени. „Ја се за њих молим. Не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.” (Јован 17:9)

Ако завиримо у ум Месије (1. Коринћанима 2:16), шта би могао мислити? „Очекивао сам да буде плода на дрвету, али га нисам нашао. Ипак, оно „ништа” што сам нашао било је Мој плод послушности зато што сам отишао; то је било важно Мом Оцу. Такође, чим сам опазио да нема плода какав сам замишљао, ОДМАХ ми је било осветљено да је то воља Мог Оца. И нисам подлегао сопственој вољи, нити сам још желео тај плод, јер да је била воља Мог Оца да Ја једем тај плод, НА ДРВЕТУ БИ БИО ПЛОД!”

Видиш, ово је толико једноставно да мало дете може разумети; тешкоће имају мудри и учени. Ако застанеш у чуђењу шта да радиш, онда пати од двоумности, вољени (Јаков 1:8); подељена кућа (стање ума) не може опстати (Марко 3:25)!

Престани да желиш да се ствари догоде према личној жељи, док тврдиш: „Само чекам Господа, уздам се у Њега за то.” Требало би да ОДМАХ знаш у свему ако се разматра само једна воља. А ако Он намерава да чекаш нешто, онда су потпуни мир и неузнемирена спокојност доказ да је то од Њега. Ако каже: „Чекај!”, онда нема потребе за даљим молитвама о том питању, ако си вољан то да прихватиш.

Поука смоквиног дрвета: ОДМАХ иди кад ти се каже; отиђи кад ти се каже; чекај колико ти се каже; и у свему буди задовољан оним што нађеш! Престани да покушаваш да наметнеш своју жељу „сопственог ја” Yahweh-у (служећи себи) док тврдиш да си Његов слуга. „Нека буде Твоја воља!” То није само још једна пријатна хришћанска фраза коју носиш на гуменој наруквици. То је ум Месије и сва моћ и одговорност које долазе с њим.

Идемо на најдубља места, вољени. Припреми свој ум и прими, јер ово је оно што ћеш затећи кад стигнеш.

Yahshua одговори: „Заиста вам кажем, ако имате веру и не сумњате, нећете само учинити оно што је учињено смокви, него ћете рећи и овој гори: ‚Дигни се и баци се у море’, и биће тако.” (Матеј 21:21)