Понекад

Понекад се осећам тако уплашено, као да бих у трену нестао, а нико ме не би пожалио.
Понекад се држим за танку нит, као да је најбоље од сутра нит још непрекинута.
Понекад ми све изгледа као лаж, као да се претварам да је ово путовање унапред одређено.
Понекад седим сâм у тишини и чезнем да тишина проговори мојој усамљености.
Понекад сам збуњен; зашто вера налази своју суштину у нади, ако нада нема суштину?
Понекад сам љут; како вера и нада могу имати икакву суштину ако им је једини доказ невидљив?
Понекад ми се чини окрутним да сам створен са толиком крхкошћу; питам се зашто би љубав учинила такву ствар.

Али ко си ти, човече, да противречиш Свемогућем? „Хоће ли обликовано рећи ономе ко га је обликовао: ‚Зашто си ме овако начинио?’ Зар нема грнчар власт над глином, да од исте груде начини један суд за част, а други за срамоту?” (Римљанима 9:20-21)

Заједно смо толико научили, што нам је помогло да превазиђемо такве мисли. Па зашто онда овде; зашто сада? Врло једноставно, ради твоје утехе. Да би знао да не треба да се обесхрабриш ако се ове мисли и даље јављају, чак и после свих жртава, свег напора у послушности и свог чежњења да будеш преображен у Његов лик.

Сам Yahshua, на крају целог свог пута послушности, стојећи чврсто у нади свега што је обећано, повика: „Зашто си ме оставио?” (Матеј 27:46) Цео Његов живот био је безгрешно путовање, а ипак је, на крају, и Он морао искусити сумњу. Царство је било у Њему, и у трену му је било отето. Зашто? Било је неопходно да буде искушан на сваки начин као и ми, а ипак остане без греха (Јеврејима 4:15). То је био последњи испит да буде ослобођен од сопствене воље, и требало је да посумња у Оца да би то завршио!

После овога, Yahshua, знајући да су сада све ствари извршене, да би се испунило Писмо, рече: „Жедан сам!” А ту је стајала посуда пуна кисела вина; и они натопише сунђер киселим вином, ставише га на исоп и принесоше Његовим устима. Кад Yahshua прими кисело вино, рече: „Сврши се!” И, поклонивши главу, предаде дух. (Јован 19:28-30) Морао је примити кисело вино из твог суда у Свој суд.

Запамти, вољени, слуга није већи од свог господара; што је било неопходно за Њега, неопходно је и за тебе (Јован 15:20). Не обесхрабруј се ако понекад примиш кисело вино; твоје васкрсење је близу. Не одустај. Не повлачи се. Ускоро ћеш бити у слави.