Суочавање са бесом

Почиње питањем. Да ли си знао да пут ка савршенству (ум Месије) открива огорченост према Yahweh-у? Код неких, огорченост је очигледна; код других, скривена је у тајним местима срца. За све, да би се достигао високи позив, ова огорченост мора бити суочена?

Почиње признањем да без Месије твоје срце остаје лукаво изнад свега и очајно опако, и да немаш ни могућности да то препознаш без Њега (Јеремија 17:9). Све твоје мисли, све твоје „сопствено ја”, могу произвести само потпуну изопаченост. Чак и оно што сматраш праведним, без Њега није чистије од прљаве крпе (Исаија 64:6). Ово можеш боље схватити ако узмеш у обзир да је, да би био сматран савршеним, чак и Yahshua морао признати: „Ја сам од себе не могу чинити ништа.” (Јован 5:30)

Еквивалент тих речи за тебе, вољени, био би: „Јер знам да у мени (то јест, у мом телу) не пребива ништа добро; јадан ли сам ја човек! Ко ће ме избавити од овог тела [укупности мисли] смрти?” (Римљанима 7:18; 24)

Прихватање ове стварности изазива дубоко искуство долине у твојој савести: „Ако могу, у најбољем случају, произвести сам од себе само тело смрти, мисли које су ужасне и изопачене, онда ме само Yahweh може ослободити ове изопачености.” Ко ће ме избавити од овог тела смрти? Захваљујем Свемогућем — кроз Yahshua-у Месију, нашег Господара! (Римљанима 7:24-25)

Све садржано у овој мисли: „Јадан ли сам ја човек!” потврђено је целином Писма, а ипак, у одређеном тренутку у долини, ова мисао ће родити у теби бес какав никад ниси знао да постоји, и ту дивљу жестину према самом Свемогућем.

Од: „Молим Те, Оче, нека не буде Моја воља. Молим Те, немој ми дозволити ни да покушам да мислим за себе”, до: „Зашто ми, Оче, још дозвољаваш да ми мисли улазе? Зашто је моја савест још свесна мисли које противрече свему што кажеш да је истина?” Твоја највећа чежња постаће потреба да не мислиш за себе, и да никад не желиш да твоја лична воља уопште уђе у једначину. А ипак, улази!

„Ко ће ме избавити од овог тела смрти?” „Јер знам да у мени (то јест, у мом телу) не пребива ништа добро; знам да сам од себе способан произвести само зло, и кајем се за све што јесам, а ипак ми и даље остављаш ову битку у уму. Још дозвољаваш да ово зло победи у мени, да моје емоције буду искварене њиме. Зашто? Зашто ме остављаш овако? Зашто си окрутан према мени?”

Ово су бесне мисли са којима ћеш се морати суочити на путу ка савршенству. Мораш доћи до места где схваташ да је Његово време за твоје лично васкрсење (спасени ум) под Његовом контролом исто толико колико и само твоје искупљење. Ово „зашто” је под Његовом сувереном контролом и биће откривено у Његово савршено време.

Ово није намеравано да ти одговори на „зашто”, вољени, него да те подстакне да издржиш. Ми то разумемо, и издржавамо заједно с тобом.

Ево твоје медитације: „Набијен сам на кôл [јер је било и остаје неопходно] с Месијом и не живим више ја, него Месија живи у мени. Живот који сада живим у телу, живим вером у Сина Свевишњег, који ме је волео и предао Себе за мене.” (Галатима 2:20)