Хебрејски поглед на молитву

Тора Мојсијева, првих пет књига Писма, садржи целину Yahweh-ових заповести. У њој је идентификован појам који смо ми упознали као молитву: „тефила”. Корен речи тефила значи: судити, разликовати, разјаснити или одлучити. Намера је да се пробуди жеља да човек себе позове на одговорност, да изврши искрену самопроцену.

Систем веровања у Месију који долази захтевао је жељу да „човек суди сам себи” према заповестима Yahweh-овим. То је био захтев за младиће који долазе у зрелост да буду одговорни Тори, а тиме и Творцу, отуда бар мицва. Бар мицва преноси идеју постајања „сином завета”, или сасвим буквално, „сином добрих дела”.

Данашњи верник треба да обрати пажњу на ову перспективу, јер живимо у ери Месије који је већ дошао. Због Његове смрти и васкрсења, откривено нам је више мудрости, више увида, више откровења и више обећања. Као резултат тога, ми смо позвани да заробимо сваку мисао у послушност Месији (2. Коринћанима 10:5). Једини начин на који то може да се деси јесте кроз одбацивање сопственог „ја” (Јеврејима 12:4).

Молитва је дата да ти помогне да достигнеш стил живота из Луке 22:42: „Не Моја воља, него Твоја воља да буде.” Када тако живиш, сва Његова обећања су „да” и „нека тако буде!” (2. Коринћанима 1:20).

Многи верници данас проводе превише времена молећи се за ствари које су им већ дате, уместо да молитву посматрају као алат да сами себе процене из перспективе Творца. Размотри хебрејски поглед на молитву и моли се о томе шта би Yahweh хтео за твој молитвени живот. Изнад свега, остави по страни молбе изречене из страха, као и оне које показују да твоја борба против греха траје само зато што одбијаш да предаш своје „ја”.

У борби против греха, ти се још ниси одупро до проливања своје крви. (Јеврејима 12:4)