Ови звуци заробљеника

Слушајте вапаје, сви ви народи земље. Слушајте те звуке; можете ли их чути? Горак дан долази за оне који не могу да чују. Његов позив је труба, али ово су ратни бубњеви, ратни поклич за мноштво. Изаберите на чијој сте страни. Човеков коначни бој се приближава, бој који неће бити добијен пушкама и муницијом. Можете ли чути звуке земље? Тешко онима који не слушају.

Што се мене лично тиче, чујем како моја ћерка плаче за својом мамом, а ипак могу да је чујем само преко телефона. У свом уму је подижем и љуљам. Не може да се не насмеје сада кад је држим. Чујем смех свога сина у позадини. Његов глас је дубљи него пре, више баритон него флаута; он је мој прворођени син, мој мали човек.

Чврсто га грлим; мој ум га држи. Моје срце их гледа све заједно; речи просто излазе саме. „Молим вас, немојте одрасти без мене.” Њен глас постаје тиши, знам шта то значи. Она жели да буде јака, а ипак јој сам ја потребан. Не, ја нисам ту, али клечим поред ње, бришем јој сузе својим прстима.

Звуци моје породице тако су ми слатки; тако је дуго откако сам их чуо. Сви у једном сагласју, свако од њих ствара своје звуке. То су најлепши звуци које би ико могао чути. Могао бих заувек говорити о звуцима које чујем, јер је чак и њихово гунђање слатка музика. Пламен у мени гори да их чује, звуке мог срца. Можете ли их чути?

Све ово се дешава док се чује и други глас који зове. То је онај који каже: „Могу ли их имати?” Као шапутање ветра у хладној летњој ноћи, глас Духа наставља: „Ако Ја не дођем први, жеља да Ме познајеш, жеља која чини да те кости боле; никада неће бити испуњена. Ја морам бити све твоје. Ништа Ме не може заменити.”

Овај глас доноси нове звуке. Он доноси звуке моје душе док виче: „Ава, не знам како то да урадим.” Хоћеш ли подићи глас са мном, док ја молим за Његову милост?

Реци: „Твој је пут; води нас њиме. Јер како да Ти не дамо оно што је одувек било Твоје. Опрости нам, Yahweh, а ипак нас на томе задржи. Чињеница да смо овде, угнежђени у Твом наручју, даје Ти дозволу да наставиш даље. Ми смо Твоја деца; знамо да морамо ово учинити. Певај нам док се Твоје дело обавља. Певај нам, Твој сладак, сладак звук. Певај, Ава, певај.”

„Ко више воли оца свога или матер него Мене, није Мене достојан; и ко више воли сина или кћер него Мене, није Мене достојан.” (Матеј 10:37)