Шта је царево?

Тада фарисеји одоше и договорише се како да Га увуку у замку у говору. И послаше Му своје ученике заједно с Иродовцима, говорећи: „Учитељу, знамо да си истинит, и да путу Силног учиш у истини; нити ти је стало до кога, јер не гледаш ко је ко међу људима. Реци нам, дакле, шта мислиш? Да ли је дозвољено плаћати порез цару, или не?” Али Yahshua, познавши њихову опакост, рече: „Зашто Ме кушате, лицемери? Покажите Ми новац за порез.” Тада Му донесоше денар [мали сребрни новчић]. И рече им: „Чија је ово слика и натпис?” Рекоше Му: „Царева.” И рече им: „Дајте, дакле, цару царево, а Свемогућем свемогуће.” Кад ово чуше, зачудише се, и оставивши Га, одоше својим путем. (Матеј 22:15-22)

Време је да поново размислиш о томе како си био учен. Не дозволи да ти ова прилика прође. Све што је потребно је вера детета, ако си спреман да видиш. Вера детета оснажена је невиношћу све док не буде искварена и сатрвена мишљењима. Дете би брзо климнуло главом у сагласности кад би му се показала истина о Царству Yahweh-овом. Уосталом, Он је упозорио да, „ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући [разумети и искусити] Царство.” (Матеј 18:3)

Цар је, ако ништа друго, лукав. И фарисеји су лако упали у његову замку. Месија је, ако ништа друго, тајанствен у начину на који раскринкава њихове лажи. Кад је произведен сребрни новчић са ликом цара, Месијино питање било је чисто и невино (детиње) до сржи; „Чије је лице и урез на новцу?” Оно што твој одрасли ум не успева да схвати јесте да Yahshua тим питањем није само проглашавао власништво насупрот натпису; Он је такође откривао парадокс.

Како то? Замисли мали сребрни новчић у својој руци. Осећаш ли га; видиш ли га ту? Сада замисли лик цара на новчићу, и одговори себи на ово питање: „Чији је овај новчић?” Већина вас одмах помисли: „Царев!” И управо ту лежи парадокс. Кад је Yahshua рекао: „Дајте Yahweh-у Yahweh-ово, а цару царево”, цар вас је већ програмирао да верујете да је новчић његов, и тиме је такође украо вашу оданост.

Данас је дан кад решавамо ову ствар, једном заувек. Учинићемо то на начин на који би дете разумело, постављајући неколико једноставних питања. Прво: „Ко је направио сребро? Ко је створио сребро и тиме поседује сребро?” Затим: „Да ли неко стиче право власништва над нечим само зато што на то отисне свој лик?”

Да ли би било претерано размислити да је, док је варалица заправо обликовао сребрни новчић од Yahweh-овог сировог материјала, ковао га и урезивао на њега своје лице и слова, тај процес заправо изазвао одређено трошење, губитак материјала? Зар онда умањивање Yahweh-ове имовине не би било тачније описано као крађа од стране цара, а не као власништво? Да ли би било прекомерно тврдити да је намера такве отмице Yahweh-ове „имовине” еквивалентна фалсификовању?

Ако не препознаш порекло онога што поседујеш, онда си склон да то обожаваш (одајеш му поклоњење и оданост) уместо да поштујеш Творца тога (Римљанима 1:18-25). Да ли се промена парадигме десила?

Увек упамти да је оно што је Yahweh-ово суштина, права вредност, а да ће оно што је царево увек бити само илузија. А ако Yahweh поседује све, онда дај Yahweh-у Yahweh-ово, а илузију врати цару.

Напомена: Илузију система дуга заснованог на цару Сједињених Држава можеш пратити у реалном времену на: http://www.usdebtclock.org/