Пут слуге

Ако купиш хебрејског слугу, служиће ти шест година. Али седме године изаћи ће слободан, не плаћајући ништа. Ако дође сам, изаћи ће сам; али ако је имао жену кад је дошао, она ће поћи с њим. Ако му је господар дао жену, и она му роди синове или кћери, жена и њена деца припадаће њеном господару, а само ће мушкарац изаћи слободан. Али ако слуга изјави: „Волим свог господара и своју жену и децу и не желим да изађем слободан”, онда га његов господар мора одвести пред судије. Одвешће га до врата или довратка и пробушити му уво шилом. Тада ће му бити слуга заувек. (Излазак 21:2-6)

Он је знао шта значи слобода. То је значило да постоји само један пут у свему, а то је био пут Оца, Његовог Господара. Није могло бити одступања; ни сенке промене, ако је требало да заврши задатак пред собом. Све је било савршено; све је било прецизно, реч по реч, заповест по заповест.

Стављајући на прво место своју невесту и децу, знао је да ће платити скупу цену. Док је поново размишљао о закону хебрејског слуге, није могло бити сумње о томе каква су Му наређења. Слуга, на крају крајева, следи наређења.

То је било прихватање задатка пред собом, много пре Гетсиманије, када је почео зној који је тек ко крв. Прво је почело када је размишљано о жртви, када је изјавио: „Волим Свог Господара, Своју невесту, нашу децу. Због тога сам дошао. Мој облик је постојао много пре стварања човека; али сада сам изабрао да останем, да постанем слуга заувек. Више нећу бити као ветар, него ‚узевши обличје слуге, и постадох сличан људима. И нашавши се у изгледу као човек' (Филибљанима 2:7-8). Узимајући на себе обличје човека, тада је почело Моје пробадање.

Кад Сам Први Пут Прободен

Онај који треба бити прободен, како закон прописује,
Његов Господар до бесконачности задовољан,
У тренутку чаша искупљења испуњена,
Све што је требало… „Предати Божанство.”

Да, ја сам тај који је узео твоје обличје,
Права жртва коју треба узети у обзир.
Никада раније нисам имао ове руке или ове ноге,
Ови удови ми једноставно нису били потребни.

Како можеш убити онога ко је увек постојао?
То је тајна вере коју признајемо.
Помисао на смрт овог Јединог Божанског,
Могао би исто тако тражити да ветар крвари.

Не буди преварен искривљеним људским мишљењем,
Да је Моја нада била да ова чаша буде уклоњена,
Ради радости преда Мном примио сам твој кôл;
Али је тиме уздрман сав вечни свет.

За остатак Мојих дана бићу баш као ти,
Дубина ове Моје жртве,
Нешто ново да прихватим, чак и за Мене,
А ипак ћу за тебе и даље бити Божански.