Све се мења

Кад је полазио на пут, притрчао је један, клекнуо пред Њим и питао Га: „Учитељу добри, шта да чиним да наследим вечни живот?” А Yahshua му рече: „Зашто ме зовеш добрим? Нико није добар осим Једног—самог Силног.” (Марко 10:17-18)

Нико није добар? Добар: на хебрејском: тове, што подразумева „лепоту,” а на грчком: аг-ат-ос', што подразумева урођену доброту. Обе ове речи описују оно што потиче од Yahweh и што Он оснажује у твом животу, кроз веру. Yahshua признаје да чак ни Он Сам није урођено добар, него да СВА доброта потиче од Оца. Док се не суочиш с овом истином као стварношћу, цео темељ твог духовног постојања биће погрешан и несавршен.

Шта се дешава с твојом савешћу кад чујеш изјаве попут: „Yahshua је морао научити да буде праведан и потпуно је могао да падне.”? Јер немамо Првосвештеника који не може да саучествује у нашим слабостима, него онога који је искушан у свему као и ми—па ипак није сагрешио. (Јеврејима 4:15)

Или шта кажеш на: „Била је воља Yahweh да Месија не буде усавршен све до тренутка кад је издахнуо.”? Јер је приличило Њему [Yahweh], ради кога је све и кроз кога је све, да, доводећи многе синове у славу, учини начелника њиховог спасења савршеним кроз страдања. Јер је Он Сам страдао кад је био искушан, способан је да помогне онима који су искушани. (Јеврејима 2:10, 18)

Он је био искушан; Он је страдао; Он је могао да сагреши; и није био усавршен све док није издржао до краја. Ако је твоја доктрина уобичајеног усмерења, мораћеш озбиљно преиспитати шта твој систем веровања „Бог у телу” заправо значи.

Ако је Yahshua могао да приступи Својој свезнајности, свеприсутности и свемоћи као човек, како би Он онда могао бити пример за нас? Ако Му грешење није било могуће, колико је онда импресивно то што није сагрешио? Опет питамо! Ако Му је било немогуће да сагреши, каква је то онда велика ствар што није сагрешио!

Оно што чини Његов живот најизузетнијим јесте да је одбацио Своју „подобност Силном” и постао као човек. А затим, као човек који је у сваком погледу био искушаван да сагреши, постигао је савршенство одбацивши поново Своје „ја” и поново постао као Силни. Нека буде у вама овај ум који је био и у Месији Yahshua, који, будући у обличју Силног, није сматрао отимачином бити једнак Свемогућем, него је Себе учинио безначајним, узео обличје слуге, и дошао у сличности људи [одрекавши се Своје подобности Силном]. И нађен у изгледу као човек, понизио је Себе и постао послушан до смрти, чак и смрти на кôлу. (Филибљанима 2:5-8)

И тако долазимо до разумевања да овај кога зовемо Спаситељем никада није објавио да ће Његова сопствена доброта бити позивни знак за оне који ће Га следити. Прошао је сваку пробу и научио послушност до тачке смрти, а ипак се никад није хвалио самим собом. Увек је то била само праведност Оца у Њему, и она се потом могла пренети кроз Њега на друге који ће носити свој властити кôл мучења (Лука 9:23). Никада није тражио да буде прослављен, него је увек тврдио да свака слава у Њему припада Оцу.

Ово има везе са свим у твом хоћењу да будеш следбеник Месије. И ти ходиш у доброти Оца; и увек дај сву славу Њему, да те не би изложио као оног не-доброг (да, знамо да то није реч, али разумеш) какав заиста јеси.