Празне речи

Моја породица, моји пријатељи, моји пастири, моја браћа и сестре из цркве, моји пословни партнери, моје колеге, моји клијенти, и они којима служим у служби, сви су самопоуздано потврђивали Његове путеве. Највећи знак љубави био би положити свој живот за друге. (Јован 15:13) Доказ обнове био би доказан опраштањем другима. (Матеј 6:14-15) Сви наши греси су једнаки у Његовим очима? (Римљанима 3:23) Yahweh је одредио и напредак и невољу. (Проповедник 7:14) Yahweh даје и одузима. (Јов 1:21) Пазимо један на другог да подстичемо љубав. (Јеврејима 10:24) Не чини ништа из себичности, него сматрај друге бољим од себе. (Филибљанима 2:3)

Често сте ме хвалили за мој труд и виђење, и говорили да ми верујете. Зар то није било проклетство за нас обоје? (Јеремија 17:5)

Од тада сам упознао Онога који је чинио све што је Отац рекао, а Он је био презрен и одбачен (Исаија 53). Он ми је постао све. Да није било тако, погинуо бих у тузи хиљаду пута. Он ми је дао дозволу да поделим оно што ми је прошапутао о свима нама. „Ви лицемери; ви варалице, ви окречени гробови пуни костију мртваца и сваке нечистоће. (Матеј 23:27) Могу ли сада бити све оно што сте ви тврдили да јесте? Учинићу све што ми је Отац заповедио и то ће исцелити твоју сломљену душу.”

Док се то није догодило, никад не бих замислио да прихватање овога о себи отвара врата мом сопственом исцељењу. А сада могу да прогласим свим осталим варалицама: Нема веће љубави него да човек положи свој живот за другог. Опраштам вам свима и не водим евиденцију ваших неправди. И ја сам варалица, лицемер спасен благодаћу.

Изгубио сам све што ми је некада значило више од свега, али вас ни за шта не кривим. Гледам вас онако како вас Он види, и видим лепоту у вама. Увек ћу покушавати да вас охрабрим кад је то могуће, али вам нећу веровати нити ћу доносити проклетства у наше животе. Одавно нисам чуо ниједног од вас, али се молим да сте добро. Надам се да ћете постати све оно што Он о вама сања. Видећемо се у вечности и радујем се поновном сусрету тамо.

Циљ ове заповести је љубав, која долази из чистог срца и добре савести и искрене вере. Неки су одступили од овога и окренули се празним [бесмисленим] речима. Желе да буду учитељи Закона, а не знају ни о чему говоре ни шта тако самопоуздано тврде. (1. Тимотију 1:5-7)