Али нисам знао

Ако цела заједница Израиљева нехотице сагреши и учини оно што је забрањено у било којој од Yahweh-ових заповести, чак и ако заједница није свесна тога, кад схвате своју кривицу и грех који су починили постане познат, збор мора… (Левитска 4:13-14)

Кад схвате своју кривицу? Зар су били криви док још нису знали да су сагрешили? Одговор је очигледан и искупљење је било потребно: „збор мора…” Да, чак и за своје нехотичне грехе, за које нису знали, морали су принети жртву.

За тебе, чији су греси откупљени крвљу Јагњета, како ти одговараш? Браниш ли своје поступке? „Ако нисам знао, како могу бити кажњен за то?” Или се кајеш?

Зрели знају прави одговор. „Зато си неизвињив, о човече…” (Римљанима 2:1) Они су ти који се слажу и кажу: „Ниједан грех није прихватљив, чак ни у мом сопственом незнању.” Они би радије испитивали себе него избегавали одговорност. „Зашто нисам знао?” уместо „Није моја кривица.”

Ту лежи много проблема дубоко укорењеног унутар тела Месијиног. Зашто не знамо и шта се може учинити поводом тога? Скроман израз Шаулов можда садржи кључ да откључамо одговор који тражимо. „Браћо, ја не сматрам да сам то већ достигао; али једно чиним, заборављам оно што је иза мене и пружам се напред ка ономе што је преда мном, трчим ка циљу ради награде вишег позива Свемогућег у Месији Yahshua-и. Стога, колико нас је зрелих, будимо тако мислили; а ако о нечему мислите другачије, Свемогући ће вам и то открити.” (Филибљанима 3:13-15)

Ако застанеш на: „Ја не сматрам да сам то већ достигао…”, онда ћеш јахати на том изговору бесконачно. Нажалост, ово незнање је постало прихватљива зараза унутар тела. Лек је понизно признати где си, и „пружати се напред ка циљу ради награде вишег позива.”

Зрелост потребна да се пружаш ка овом високом позиву — мислиш ли да је она резервисана само за неке, или је то избор? Јеси ли вољан да седиш тихо и дозволиш Духу да открије како твој приступ греху одговара на ово питање?

Реч каже „Пружај се напред”, тако да изгледа да то подразумева извесну личну одговорност и труд. Можеш се сложити с тим: „Колико нас је зрелих, будимо тако мислили”; или можеш расправљати: „Ако о нечему мислите другачије, Свемогући ће вам и то открити.” Али упозорен си, то откривење неће бити пријатно!

На крају, зрелост доноси мир и решење. Ако си искрен према себи, признаћеш да, чак и ако ниси знао, ипак си одговоран за своје поступке. Зрели престају узалуд испитивати Yahweh-а. Ово је начин мишљења зрелих: ако Yahweh каже да су и незнајући ипак криви, онда су криви.

Ако си ти тај, једина преостала питања су: „Хоћеш ли се покајати и шта ћеш учинити да се заштитиш да то поново не учиниш?” Не буди „испразан човек” који ће трпети оштар прекор.

Све што ти је потребно да знаш доступно је ако наставиш да се пружаш напред. „Он” унутар тебе то гарантује. За оне који се кају и преузимају одговорност, крв Јагњета је решила сву кривицу и грех; тешко човеку који остаје у својој кривици. Ако ми намерно настављамо да грешимо пошто смо примили сазнање истине, нема више жртве за грехе, него само страшно очекивање суда и бесног огња који ће прогутати непријатеље Силног. (Јеврејима 10:26-27)