Раскршће

Нека моје оправдање дође од Твог присуства; нека Твоје очи гледају на оно што је исправно. (Псалми 17:2)

„Чујем те, сине.”

„Који део, Оче?”

„Раскршће пред којим стојиш, сукоб у твом срцу око оправдања.”

„Ти увек слушаш, зар не, Тата?”

„Наравно да слушам, сине; отвори Ми своје срце о томе.”

„Ти си ме већ довео тако далеко, Оче.”

„Нема на чему.”

„Да. Знаш да ти увек захваљујем.”

„Знам, сине. Настави.”

„Па, дуже време вапим за оправдањем.”

„И?”

„Једноставно нисам сигуран да ми је то толико важно као пре, бар не на исти начин.”

„На раскршћу си, сине; ово је ново место.”

„Верујем да јесте, Оче. Да ли је тражити оправдање само тражити ослобођење пред очима људи?”

„Дозволи Ми да те питам, сине: верујеш ли да си исправан преда Мном?”

„То се десило на кôлу, али сада, више него икада, постало је тако лично. Да, Оче, верујем да сам праведан пред Твојим очима.”

„Дакле, ако си оправдан преда Мном, зашто онда и даље вапиш за оправдањем пред очима људи?”

„То је то раскршће, Оче. Изненада више нисам сигуран да ми то више треба.”

„Сине?”

„Да, Оче?”

„Време је да изабереш врата.”

„Мислиш… уска врата која воде у живот? (Матеј 7:13-14)”

„Да. То је најужи од свих могућих путева. И мало их је који га налазе!” (ст. 14)

„Плашим се, Оче. Шта ће бити од мене? Ја…”

„Не, сине. Не бој се, јер сам ја с тобом; не клони духом, јер сам ја Силни твој. Ојачаћу те, да, помоћи ћу ти, подупираћу те десницом Своје праведности.” (Исаија 41:10)

„Значи, имаш ме, Ава?”

„Имам те, сине. Твоја понизност је тако лепа за Мене.”

„Хоћеш ли ходати уским путем са мном, Ава?”

„Боље од тога, драги мој сине; ја ћу те носити!”

Чак до твоје старости, ја сам Он, и чак до седих власи ја ћу те носити! Ја сам те створио, и ја ћу те носити; да, ја ћу те носити и избавити. (Исаија 46:4)