У тишини

У тишини говориш. У шапату, не у јаком ветру, не у земљотресу, ни у ватри, него у тихом, нежном гласу општиш са нама (1. О царевима 19:12). Можда с више искуства, можда са знањем шта да слушам, чуо бих Те.

Седео сам сâм у тишини много дана и ноћи. О, како сам чезнуо за шапатом свог Творца; било шта би било довољно. Шапни ми, Ава, макар само моје име; треба ми моје сопствено сведочанство.

Жеља гори у мени да упознам Твоје шапате; не могу постојати а да их не чујем. Моје срце ме уверава да ћу научити звук Твог гласа. Чезнем да говорим језиком наше љубави, нашег односа, и нашег заједничког путовања.

Исцрпео сам све што свет може понудити и ништа од тога не доноси живот; ништа ме не може задовољити. Знам да постоји само један Прави Извор; „Моћ припада Силном.” (Псалам 62:11)

Оче, разумем да си Ти тај који чак и оспособљаваш човека да се моли. И знам да Твоја реч каже да Те могу волети само зато што си Ти прво заволео мене (1. Јованова 4:19). Хвалим Те што си оркестрирао песму љубави у мом срцу; и музику моје душе која се сада радује у Теби. Твој Дух који ме привлачи ставља све на своје место.

Сада, могу ли Те замолити да ме поведеш још даље? Довољно сам мудар да знам да Ти већ говориш и да сам ја тај који мора да чује. Хоћеш ли ме научити нечему посебном, нечему присном?

Ево моје жеље, Оче: молим Те, дај ми уши да чујем и НИКАДА не пропустим Твој глас; дај ми језик љубави, испуњен мудрошћу; и дај ми утеху оног тренутка кад проговориш, сигурност да си то Ти! Ништа друго не желим. Твој глас је све што је остало, све што је потребно; свет нема шта да понуди.

Настави да ми говориш, Тата; нећу престати да слушам у тишини. Ти кажеш: „Утишај се и знај да сам Ја Свемогући.” (Псалам 46:10) Yahweh, ја сам тих.