Тако је

Јер у много мудрости много је туге, и ко умножава знање умножава страдање. (Проповедник 1:18)

Кад човек почне да види ствари какве јесу, бол (немир мисли) се увећава. Кад се истина осветли, умножава се и број лажи које човек опажа, укључујући и очигледну обману. Обмана је храна за интелектуално непоштену особу, која би радије да јој се каже шта је истина, него да сама стекне духовно расуђивање. Лењост и немар, најпре ментални, а потом физички, постају видљиви онима који стичу разумевање (Бину Дрвета живота у теби).

Просветљени почиње да проглашава оно што је Отац већ обзнанио; „Немаш изговора, о човече!” (Римљанима 2:1) Све постаје јасно, сваки изговор постаје лако уочљив. Кад преварни путеви (путеви ума) човека (телесно мишљење) постану тако лако уочљиви, љубав изгледа немогућа. Виђење иза вела заправо отежава повећање љубави према човечанству.

Постаје очигледно да је једини начин да се има искрено осећање попут: „Опрости им, Оче, јер не знају шта чине” — надприродна интервенција. Само је Он у теби тај који те чини способним за љубав, и то долази само уз свакодневну молбу и вежбање. Јер ко чини праведност, праведан је.

Тада може доћи презир према себи, кад схватиш да си и ти крив за исто лицемерје. Схватиш да си управо оно што презиреш у очигледно грешнима. Бол у твом срцу (уму) се увећава, јер чак и „савршени дани” које имаш губе свој сјај због једног „лошег дана”.

Битка изнутра, она између тела (телесне природе) и духа (ума Месије), прождире те. Уочаваш несклад, а немаш способности да га сам исправиш. Ова унутрашња битка може довести до многих неспаваних ноћи, кад препознаш презир који имаш према „себи” у себи.

Ово је нужно, јер мораш изгубити свој живот да би га нашао (Матеј 10:39). Али, „постоји живот који треба живети, уста која треба хранити, и дугови које треба платити.” Који живот је прави; који живот губиш? Одговор је прост, али не и лак; „Тражи најпре...!” (Матеј 6:33)

И тако видимо зашто мудрост увећава тугу и жалост, и видећи само површину свега тога, признајемо да има још много тога да се научи. Кад дођеш до овог лепог места, „Утишај се и знај да је Он Yahweh.” (Псалам 46:10) А онда, буди довољно мудар да учиниш ово барем на тренутак; захвали Му на прилици да све то докучиш.