Провера стварности 1

„Кад видите човека како баца бисере, а не добија свињски котлет заузврат — не осећате гнев према свињи. Осећате га према човеку који је своје бисере ценио тако мало да их је спреман бацити у блато и дати им прилику да буду повод целом концерту гроктања…” — Ajn Rand, „Извор” (The Fountainhead).

Не дајте оно што је свето псима, нити бацајте своје бисере пред свиње, да их не изгазе ногама својим, и не окрену се, те вас растргну. (Матеј 7:6)

Пси? Свиње? Бисери? Дословно? Шта је то „свето” што сам заповедио да се не растура тако олако унаоколо? Претпостављаш да бих ја Своје ризнице распродавао неопрезно као узорак на тацни у супермаркету. Слушај, дете; ако ти кажем да постоје пси и свиње, а да, мислим на људе, зар није јасно да Моје ризнице нису за свакога?

Толике твоје жеље су управо то; твоје жеље. Моје речи су за Мој народ, Мој народ Израиљ (којим влада Yahweh и за Yahweh)! Можда би требало да застанеш и размислиш да постоје они који су Моји и они који нису. Знам ко ће бити искупљен. Мој Син је знао за кога ће умрети, и иако је нарочито указао на једног за кога неће умрети, Моје речи ти говоре да их има још много.

Док сам био с њима у свету, чувао сам их у Твоје Име. Оне које си Ми дао, сачувао сам их; и нико од њих није изгубљен осим сина погибли, да се испуни Писмо. (Јован 17:12)

Видиш, вољени Мој, кад Ме разумеш и научиш да Ми се покораваш, нећеш бити тако заокупљен идејом да се Моја љубав дели као купон. Толики од вас се толико труде да рашире Моју љубав, само да би раширили гласину да су некога довели до Мене. Ја сам Тај који мами човека! Само Ја привлачим човека ка духовним стварима!

Зашто ми је ово важно? Зато што Моје искупљење није у речи, него у сили! Искупљење по милости је Мој дар онима које сматрам Својом „децом”. Неки од вас овај дар зову „незаслужена наклоност”, а ипак се правите да свако има заслуга. Превише брзо покушавате да раширите Моју љубав, а у ствари ваш живот не доказује да вас је Моја љубав променила.

Тајна за оне који жуде да буду мудри: усредсреди се на унутрашњу трку (освајање сопственог „ја”) коју сам ти заповедио да трчиш, и Ја ћу се побринути да твој живот говори изгубљенима. Ја ћу их волети кроз Своја дела у теби.

Успори, дете. Сви Моји биће у Мом Царству. Заиста ли верујеш да бих дозволио да и једна кап Крви Мог Сина буде потрошена узалуд? Заиста ли мислиш да је одлука човека да Га одбаци била одлука човекова, а не Моја? Жалим човека који служи „богу” који допушта човеку да одлучи, а онда делује. Ја сам далеко више него што знаш, вољени. Ја сам почетак (Алеф) и крај (Тав)!