Спаси ме

Сео сам и размишљао о злоби овог света, и о мржњи коју један човек може имати према другом. Посматрао сам угњетаче; у њиховим срцима нема ни љубави ни самилости. Није им било довољно да виде људе у болу; ти немилосрдни желели су да им бол увећају. Рањени и повређени били су њихов плен; заиста су тражили хроме с намером да их још више онеспособе. Како је то могуће? Одакле долази ова злоба у срцу? Одакле потиче ова окрутност?

Кренуо сам да учиним нешто поводом тога. Разговарао сам са Својим вечним Оцем. Питао сам Га о овом путу човека, о путу који је, чини се, човек изабрао. Одговорио ми је: „Срце [средиште разума] је преварно изнад свега, и очајно зло; ко га може познати?” (Јеремија 17:9)

Много ноћи размишљао сам о злоби срца човечијег. Читао сам Псалме Давидове и могао сам да се повежем са свим што је он осећао према онима који су угњетавали људе. Често сам се молио као и он: „Спаси ме, о Yahweh, од злочинаца, од подмуклог, нечасног и насилног човека.”

Тада ми је Дух проговорио. „Радим тачно оно чему си се надао. Спасавам те. Само ниси схватио да си онај од кога сам те спасавао — управо ти сам. Зашто гледаш трун у оку брата свог, а не примећујеш брвно у свом оку? (Матеј 7:3) Кад завршим с твојим чишћењем, тада ћемо се окренути ка твојим угњетачима.”

Шта ти могу рећи о овој врсти откривења? Само признање и покајање могу да произађу из овог места.

Смилуј се на ме, о Силни, по милосрђу Свом; по мноштву самилости Своје нежне,
избриши преступе моје.
Опери ме потпуно од безакоња мог,
и очисти ме од греха мог. (Псалми 51:1-2)

Очисти ме; освети ме; помози ми!