Природно волети

Ава, како чезнем да моја љубав према Теби постане природна. Жудим да моја послушност у хвали и поклоњењу постане као дах за мене, да буде као кисеоник. Гладан сам да моја љубав буде непрестана, да постане нешто о чему никада не морам свесно да размишљам. Будан или у сну, она је ту.

Је ли зато што не можемо да Те видимо, ова љубав коју тражимо захтева толики напор? Је ли зато што желимо свој сопствени пут више него Твој? Је ли зато што нам смрт Твог Сина није опипљива у нашим срцима и душама? Да ли се намерно кријеш од нас? Иако проливена крв Твог Сина даје живот свима који верују, да ли овој стварности приступамо олако?

Ово знам, Оче; ово морам признати: жалостан сам због количине времена коју морам да посветим само да поверујем да је свака реч коју изговараш истинита, и да се она односи на мој живот! И, да ће ме Твоја реч заиста одвести на више нивое. Желим да пређем на овај ниво вере, Оче. Желим послушност која води ка здравом страху, дивљењу, поверењу и љубави. Моја молитва је да достигнем све ове особине према Теби, Оче, и да постану природне попут дисања.

Имам још једну исповест, Ава. После толиког тражења и толиког труда да Те пронађем, питам се; да ли сам прошао право поред Тебе? Да ли се превише трудим, а не одмарам довољно? Знам ли како да примим Твоју љубав, Оче? Да ли сам, из разлога изван свесног нивоа, невољан да прихватим Твоју љубав?

Моја исповест је ова; не знам одговор на ова питања, Оче. Не знам зашто не могу да испуним своје постојање Тобом. Понекад се питам да ли се кријеш од мене. Не на начин на који би се крио лопов, него као Отац који не може да дочека да искочи и повикне: „Ево Ме. Стваран сам. Заиста сам овде за тебе.”

То желим, Оче. Ако грешим, исправи ме да бих могао да Те пронађем. Знаш ме; знаш зашто вапим Теби. Ако сам узнемирен, то је због Тебе. Ако не спавам, то је зато што мислим на Тебе.

Можда, ако смем ово да Те питам; да ли бисмо могли имати свој сопствени, посебан језик, онај на коме бих Те могао чути и с Тобом се споразумевати. Знам да Твоја реч каже: „Моје овце слушају Мој глас, и Ја их познајем, и оне ме следе.” (Јован 10:27) Помози ми да поверујем да ово значи да могу да се споразумевам с Тобом без сумње, са свим двоумљењем заувек уклоњеним? Нека буде нешто интимно, моћно и сигурно? Нека буде као мој дах?

То бих желео, Оче. Остављам ову молбу пред Твојим ногама. Нека тако буде.

Ко не воли, не познаје Силнога, јер је Силни љубав. (1. Јованова 4:8)