Вапим за мале

Глас рече: „Вичи!” А он рече: „Шта да вичем?” Сви су људи као трава, и сва њихова слава као цвет пољски. Трава се суши, цвет опада, кад дух Yahweh-ов дуне на њега. Заиста, народ је као трава. Трава се суши, цвет опада, али реч Силнога остаје довека. (Исаија 40:6-8)

Твоја Реч ће остати довека, Оче. Да, рекао си ми: „Они који се уздају у Мене обновиће своју снагу. Узлетеће на крилима као орлови; трчаће, а неће се уморити, ходаће, а неће клонути.” (Исаија 40:31)

Слушам Твој шапат, Ава; кажеш: „Водићу слепе путевима које нису познавали, стазама непознатим; водићу их и учинити неравна места равним. Ово су ствари које ћу учинити; нећу их напустити.” (Исаија 42:16) Моја душа се држи ових речи, ових речи живота, ових речи искупљења.

И ја сам отац. Треба ми Твоје помирење да бих се могао вратити својим малишанима. Као што ја требам Тебе, они требају мене. Као што Ти мене учиш да ми требаш само Ти, тако ћу и ја њих учити да им требаш само Ти. Толико тога треба да научиш моју душу. Толико тога треба да научим њихову.

Кад коначно дођем к Теби на истински, аутентичан начин, начин какав никада пре, врати ме к њима да им покажем како да и они буду аутентични пред Тобом. Знам да Ти знаш шта значи бити Отац који даје једину врсту љубави која постоји, љубав која никада не изневерава. Како ће мали знати како то изгледа ако их њихов отац то не научи? Пошто Твоја љубав никада не изневерава, знам да ћеш ми дозволити да научим своју децу како то изгледа. У томе се одмарам.