Верујеш ли Ми — дијалог између нас

Улоге:
[Ја] Право срце. Срце какво Ти желиш. Чисто срце. [срце = ум]
[Дух] Алат за изградњу чистог срца?
* Јеврејима 2:10 — усавршен кроз страдања
* Јеврејима 5:8 — научио послушност кроз оно што је претрпео
* Исаија 53:10 — Ипак се Yahweh-у свидело да Га сатре (плус цела Исаија 53)

Дух: Верујеш ли Нама?
Ја: Само Ти знаш да ли заиста верујем. Довољно сам мудар да знам да, кад бих заиста веровао, у мом животу не би било греха.
Дух: Зашто кажеш: „Нема греха?”
Ја: Зато што Ти веровати значи да потпуно верујем да су Твоји планови у свим областима мог живота најбољи, укључујући и моје мисли. Значи да си Ти Господар, а ја сам слуга.

Дух: Смета ли ти концепт Господар/слуга?
Ја: Смета ми? Не, мада мислим да ме плаши.
Дух: Плаши те; зашто?
Ја: Зато што Ти одузимаш ствари које су важне људима. Дозвољаваш да велики бол уђе у животе Своје деце.

Дух: Да, ово је истина. Значи, оно с чим се бориш јесте поверење у коначни исход?
Ја: Да, признајем. Знам да не треба да доводим у питање Твоје путеве; само таштина то чини. „Непознато” може бити застрашујуће. То је оно што моје срце осећа.
Дух: Знаш ли да би савршено разумевање Нас уклонило сав твој страх.
Ја: Ти си то рекао. Покушавам то да учиним. Треба ми Твоја помоћ.

Дух: Дакле, кад бисмо били вољни да ти помогнемо, шта тачно би тражио?
Ја: Тражим право срце, срце какво Ти желиш, чисто срце.
Дух: Да ли би те шокирало кад бих ти рекао да је страдање велики алат за изградњу чистог срца?
Ја: Не, то сам читао.

Дух: Да ли би желео да за тебе променимо протокол?
Ја: Ти чиниш само оно што је савршено; како можеш променити савршенство?
Дух: Дакле, ти Нама заиста верујеш?
Ја: Морам, чак и ако ме плаши; морам.
Дух: Одмори се, дете Моје. На путу смо ка теби.