Уђи у Његове дворе и одговори!

Онај [ко] верује [приања уз, узда се у, ослања се на] у Њега [Yahshua-у] није осуђен [одбачен, осуђен на пропаст, проклет], а онај ко не верује [не приања уз, не узда се у, не ослања се на] већ је осуђен [одбачен, осуђен, проклет] [пресуђен] зато што није веровао у Име и уздао се у Име јединог [праведног] рођеног [прихваћеног] Сина Свемогућег [Yahweh-а]. (Јован 3:18)

Да ли се Јован обраћа верујућем или неверујућем? Зар се верник не суди по овом стиху? Зар нисам дубљи од твојих површних мисли? Је ли овај стих само упозорење за неверника, а не нешто што треба да разматрају они који су искупљени да би били спасени? Је ли вера једнократни догађај, после чега је готово? Је ли потреба да се настави веровати небитна?

Кажем ти истину; треба поново да прочиташ Јован 3:18, и размислиш о примени тога на свој свакодневни живот. Је ли твоја вера у Мог Сина „завршена?” Је ли готово; или треба да наставиш да Му верујеш за све? Ова Реч треба да се примењује сваки дан, дете Моје, сваки дан.

Сваки пут кад делујеш из страха, сумње, поноса или побуне, Ја судим у складу с тим. Рекао сам судим, али не осуђујем, и то је суд који је праведан и прикладан. Зар ти нисам рекао да немам задовољство кад се Мој народ повлачи назад? (Јеврејима 10:38) Да, седим на престолу, и ти си одговоран за сваки чин, сваку реч и сваку мисао. Све оне су суђене! Ово је савршен образац да те привуче близу.

Престани да судиш по спољашњем изгледу, него суди исправно (Јован 7:24). А да би то учинио, прво суди себи. То може умањити карање које с правом долази на све који Ме следе.

Веруј Мом Сину за све своје потребе, и подсећај се сваки дан да су све твоје потребе прво усмерене ка искупљењу твоје свести, а тек после тога твоје физичке потребе бивају задовољене. Свака твоја мисао се мери према жртвеном чину Мог јединорођеног. То није ситница, вољени; узимам то врло озбиљно. Овако сам то испланирао; верујеш ли?