Raskrižje

Neka moja pravda dođe od Tvoje prisutnosti; neka Tvoje oči gledaju ono što je ispravno. (Psalmi 17:2)

„Čujem te, sine.”

„Koji dio, Oče?”

„Raskrižje pred kojim si, sukob u tvome srcu oko pravde.”

„Ti uvijek slušaš, zar ne, Tata?”

„Naravno da slušam, sine; otvori Mi svoje srce o tome.”

„Već si me doveo tako daleko, Oče.”

„Nema na čemu.”

„Da. Znaš da ti se uvijek zahvaljujem.”

„Znam, sine. Nastavi.”

„Pa, već neko vrijeme vapim za pravdom.”

„I?”

„Jednostavno nisam siguran da mi je to još toliko važno, barem ne na isti način.”

„Na raskrižju si, sine; to je novo mjesto.”

„Vjerujem da jest, Oče. Je li traženje pravde samo traženje da budem opravdan u ljudskim očima?”

„Dopusti da te pitam, sine; vjeruješ li da si u pravu preda Mnom?”

„To je učinjeno na kolcu, ali više nego ikad, postalo je tako osobno. Da, Oče, vjerujem da sam pravedan u Tvojim očima.”

„Dakle, ako si opravdan u Mojim očima, zašto onda još uvijek vapiš za pravdom u ljudskim očima?”

„To je raskrižje, Oče. Odjednom više nisam siguran da mi je to još potrebno.”

„Sine?”

„Da, Oče?”

„Vrijeme je da izabereš vrata.”

„Misliš… uska vrata koja vode u život? (Matej 7:13-14)”

„Da. To je najuži od svih mogućih putova. I malo je onih koji ga nalaze!” (r. 14)

„Uplašen sam, Oče. Što će biti od mene? Ja…”

„Ne, sine. Ne boj se, jer Ja sam s tobom; ne budi zbunjen, jer Ja sam tvoj Silni. Ojačat ću te, da, pomoći ću ti, podupirat ću te svojom pravednom desnicom.” (Izaija 41:10)

„Onda me imaš, Abba?”

„Imam te, sine. Tvoja poniznost mi je tako lijepa.”

„Hoćeš li hodati uskim putem sa mnom, Abba?”

„Bolje od toga, dragocjeni sine moj; nosit ću te!”

Čak i do tvoje starosti Ja sam On, i čak do sijedih vlasi nosit ću te! Ja sam stvorio, i Ja ću nositi; da, Ja ću nositi i izbavit ću te. (Izaija 46:4)