Перспектива

Драго дете Моје, могу ли да поделим нешто с тобом, нешто што ће те уздићи и понети? Увек те чујем. Чак и кад кажем „не,” чујем те. Да, имам потпуну власт.

Кад видиш врх планине из долине испод, чујем твоју омиљену молитву. „Врати ме на врх планине!” Мој одговор је често „не,” дете Моје. Зашто? Који родитељ каштигује дете, само да би га одмах потом вратио на боље место него пре? Размажена деца била би плод таквих поступака.

Да ли је Јов заслужио оно што је добио? Да, Јов је заслужио да види грешку свог пута и да се покаје (Јов 42:6). Ја не грешим. Допуштам искушења; она служе великој сврси. Искушења каштигују да би произвела истрајност и зрелост. (Прочитај Јаков 1:2-8)

Ево како ћу те носити. Речи које ти говорим откривају обрасце који треба да ти дају нову перспективу. Ови обрасци су водич да тражиш и упознаш Моје путеве. Пошто су Моји обрасци осмишљени да буду препознатљиви и сазнатљиви Мојој деци (Матеј 13:11), препознавање их представља прилику да ми приступиш са смелошћу (Јеврејима 4:15-16).

Слушај сада; умири свој ум. Морам ли уклонити планину кад можеш да се попнеш на њу? Ако те однесем на врх, на врху ћеш стајати. Тако исто, ако се попнеш на врх, на врху ћеш стајати. Али каква ће корист бити за твоју веру ако се то уради за тебе без твог напора, „знајући да искушавање ваше вере производи стрпљење, а стрпљење нека има свршено дело, да будете савршени и потпуни, у ничему не оскудевајући.” (Јаков 1:3-4)

Ово је нова перспектива. Ово је нови дан са свежим помазањем за јасноћу, јасноћу која долази с мудрошћу и разумевањем. (Јаков 1:5)

Видиш, вољено дете Моје, идемо на врх. То је неизбежно. Стајаћемо заједно кад ово буде постигнуто. Хранићу те. Помагаћу ти. Бићу твој водич. Ниједна власт неће бити изгубљена. Ниједна кост сломљена. Пени се, дете Моје, до највећих висина. Чекам те.