Моје најбоље стадо

Онај који страда, он је Мој. Онај који плаче, он је Мој. Онај одбачени, он је Мој. Онај уплашени, он је Мој.

Зар ти нисам рекао: „Не требају лекара здрави, него болесни?” (Лука 5:31)

Не марим за природне способности. Усмерен сам на срце (седиште разума, ум) и питања духовног преображаја. Преображај из лудости (ум вођен егом) у мудрост (ум вођен праведношћу) јесте оно што Ми доноси славу. Они који Ми долазе „болесни” савршено одговарају, јер ко би други остао да дође ако не болесни?

Твоји хероји за Мене нису ништа. Твоји познати такође не остављају утисак на Мене. Твоји мудри, сви они лишени истинске мудрости. Мене не импресионује Моја прашина у свом природном стању. Скрушен и поломљен дух је оно што Ми угађа (Исаија 66:2).

Од старог створења до новог, то је пројекат преображаја који волим. Моје одлике величине су понизност, мир, мудрост и радост у духу, а не оно што човек цени. Пали човек радије слави новац, статус и похвалу других људи.

Ако те ове речи узнемиравају, вероватно си у опасности да будеш прождеран. Да, ако напустиш стадо, не могу те чувати. Вукови и лавови те чекају, и они те желе окусити, јер си их прилично дуго хранио. Моје стадо познаје свог Пастира. Моје стадо никада не би напустило Моју заштиту; плашили би се да је напусте.

Гледај на ствари као што Ја гледам. Разумеј Моју мудрост. Жуди за Мојом праведношћу, а не за световним вредностима. Могу благословити само оно што одобравам, а супротстављен сам твојим телесним жељама. Попусти! Предај се Мени по сваку цену.

Не можеш ни замислити шта сам ти наменио; то је више него што би могао тражити или замислити. Кад би окусио и залогај са трпезе коју сам ти припремио, гостовао би са Мном и никад више не јео из свињског корита.

Тада отиде и приступи једном грађанину те земље, и он га посла на своја поља да чува свиње. И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, а нико му није давао ништа. Али кад дође себи, рече: „Колико најамника мога оца имају хлеба доста и на претек, а ја умирем од глади!” (Лука 15:15-17)