Ношење Његовог јарма

Добро је човеку да носи јарам док је још млад. Нека седи сам у тишини, јер му га је Yahweh наметнуо… Иако доноси жалост, показаће самилост, тако је велика Његова непролазна љубав. (Плач Јеремијин 3:27-28, 32)

Будим се сам, без жене поред себе. Чујем глас своје деце, али само у уму. Да, Оче мој, овај јарам је другачији. Овај није лак.

Овај јарам ме одводи тако далеко од светлости, закључаног без директне сунчеве светлости, без директне СВЕТЛОСТИ СИНА. Морам сам да пронађем пут назад. „Нека се насити срамотом,” (ст. 30) рекао си. Заиста, све Твоје речи се остварују.

Све што сам мислио да представља слободу, нестало је. „Изолација,” узвикују моји чувари. Врата се затварају. Затворен сам. Мој смештај није већи од оставе. Сам сам, у тишини.

Твоја реч каже: „Иако праведник седам пута падне, опет устане, а безбожници пропадају у невољи.” (Приче Соломонове 24:16)

Полако устајем. Непријатељ покушава све жешће да ме задржи доле. Зна ли он да ме нећеш пустити да паднем, Оче? Јеси ли му открио да нећу бити посрамљен нити осуђен? Зна ли он да ће се његове слуге ускоро смирити са мном? Зна ли да сам један од Твојих?

Сав овај бол, издаја и губитак; „Добро је,” кажеш Ти. Знам да [Ти] све чиниш да служи на добро онима који [Те] љубе, који су позвани по [Твојој] намери. (Римљанима 8:28)

Зато, Оче, уздаћу се у Тебе, јер куда бих иначе могао ићи? Могу ли устати, Оче? Јесам ли научио своју лекцију; ову животну лекцију? Хоћу ли поднети још? Учинићу како кажеш. „Радуј се само у Мени, само у Мени.” Ово су Твоје речи.