Тако мало речи је потребно

Један ум! А ако један ум, онда наравно, један говор! И како то појединац може постићи? „Да, Оче”, и „Смем ли, Оче?”, ни мање ни више.

Говорили смо о егу и жељи „себства”. Телесност, материјалност и чулност, све је то умотано у ум човека. Том палом уму никада неће имати смисла да обрасци могу бити тако „лаки”, а јарам Yahweh-ов тако „лак”, али јесу!

Некима од вас ће требати четрдесет година; други ће брже ући у обећану земљу и проћи кроз своје страхове и пронаћи дар понизности како вас чека. „Да, Оче”, и после тога, „Смем ли, Оче?” Да ли то заиста може бити тако једноставно? Шта је мислио када је рекао да је Његов Син „последња жртва”? (Јеврејима 10:12)

Ако урадимо неку основну математику, били бисмо у праву тврдећи важност једначине попут ове: „Количина отпора од мог сопственог телесног себства директно је повезана с мојим схватањем колико је лако бити Један са Yahweh-ом.” Ако верујеш да је Јединство са Yahweh-ом тешко, онда храниш своју телесност.

Запамти, лако и лагано, а не тешко и напорно! Тако успеваш. Разумеш ли?

Ако ти ово још увек није јасно, дозволи да те подсетимо на речи пророка Јеремије које смо читали јуче у „Одрекни се свега”. Требало би да помогну. „О Yahweh, знам да пут човеков није у његовој власти; није на човеку који ходи да управља својим корацима. О Yahweh, поправи ме, али с правдом; не у Твом гневу, јер бих иначе био сведен на ништа.” (Јеремија 10:23-24)