Иако сумњам, ипак ћу веровати

Све тајне живота могу се сажети у једну идеју—веру! Да ли заиста верујемо свом Творцу? Да ли Га заиста узимамо за реч? Јесмо ли прешли из знања разумом у веру, у ствари изнад нашег разумевања? Другим речима, јесмо ли се померили од могућег веровања ка одлучном делању?

Да заиста верујемо Творцу, да Га заиста узимамо за реч, никада се не бисмо плашили, никада не бисмо губили радост, и никада не бисмо сумњали.

Познајем вас годинама, браћо и сестре моје. Пут човека је у вама. Да, кажете ми да верујете, али ја вам не верујем. Не могу више. Ваша вера вам није дозволила да пређете на другу страну; није постала веровање претворено у дело. Не могу више живети са таквим веровањем; морам веровати више од тога.

Мој ум је усредсређен на само једну мисао. „Да ли се Yahshua икада бринуо за нешто? Да ли је икада посумњао у апсолутну доброту Оца?” Не! Не! Не је одговор; а то значи да, у врту, када је можда био искушаван да посумња, борио се против тога пре него што је сумња могла да се испољи.

И ја морам да закорачим, не, заправо да прескочим на то место, а прво признати своју сумњу је једини начин да тамо стигнем. Знам у свом уму да су Његови путеви једини путеви до живота на који сам позван; сада треба да своје веровање претворим у дело.

Молим Те, роди у мени истинску веру, Оче. Желим веровање у његовом најчистијем облику, веровање које делује. Само Ти ми можеш показати да је све што кажеш истина. Покажи ми да је све то истина, Ава. Покажи ми шта ћеш учинити за оног ко заиста жели да верује, оног ко жели да види своју веру испољену.