Да ли нам заиста стало?

Оче, Твоји путеви су далеко надмоћнији од наших; поуздаћемо се у Тебе, чак и када нас Твоја сила плаши. Нећемо ставити своје поверење у некога другог. Нећемо се чак ни бринути о томе како ћеш нас избавити. Све што нам треба јесте да чујемо Твој глас како каже: „Ја сам Свемогући; ходи преда Мном верно и непорочно.” (Постање 17:1) Говори и ми ћемо следити.

Научио си нас многим стварима, Ава, и ево шта нам пада на памет, ево чиме је прожета наша свест: 1. Ти нећеш допустити да Твоја деца живе у страху од човека; 2. Страх од човека је грех у Твојим очима. Он говори: „Не поуздам се у Тебе, Оче”; 3. Кроз Твоју реч учиш Своју децу да никада неће бити обесхрабрена, осуђена, посрамљена или понижена; 4. Указујеш нам да срамота и осуда праве хаос у уму Твоје деце јер Твоја деца не слушају. Иако Твоја љубав може све то обновити, недостатак вере само подржава срамоту изнутра; 5. Не треба да бранимо себе, а једина битка која је важна јесте битка да Ти верујемо; 6. Ти показујеш Своју свеобухватну љубав и ревност за Своју децу; 7. Подсећаш нас на смрт Твог Сина и на то како проливање Његове крви доноси пуноћу Твоје силе у наше животе. Живот је у Његовој проливеној крви; 8. Заповедаш нам да се клањамо и хвалимо у ономе што изгледа као наши најмрачнији часови, и да ће, кроз послушност томе, Ти учинити да сунце поново засија. Радост и напредак ће доћи.

Зато, Оче, није нам стало до тога шта други кажу. Радикално ћемо чинити оно што Ти кажеш. Ако човек треба да се усклади с нама у нашим напорима, Ти ћеш нам то показати. У супротном, ми смо потпуно предани само Теби.

Треба нам да видимо Твоју реч како се остварује за нас. Треба нам да заувек уклониш сваки страх од човека у нама, и сваки ирационалан страх који бисмо могли имати од Тебе, и да их замениш страхопоштовањем и опчињавајућом привученошћу Теби. Нека тако буде!