ПРЕДАЈ СЕ

Понекад мислим да сам Му предао све, било по избору или приморан Његовом снажном руком. Ипак, још увек сањам о новом дану са новим надама; имам планове. Наравно, наде, снови и планови су библијски, али морају бити предати Yahweh-у да би Он одлучивао по Својој доброј вољи; ако то не учинимо, ми заправо само стварамо своје сопствене намере и очекујемо да Он поштује наше испразне планове за наш живот.

Чак и када чврсто верујемо да су наше наде, снови и планови од Њега, често се боримо да истрајемо када смо искушани. Страх од непознавања онога што будућност доноси замрачује наше поуздање у Њега; веровање да ће се оно о чему сањамо остварити често је једина нада коју имамо током дана. Понекад је оно о чему сањамо толико величанствено, а ипак толико непознато, а битка толико велика, да све што можемо јесте да се повучемо и примимо речи које су наши преци некада давно примили: „Не бојте се, нити се уплашите пред овим мноштвом великим, јер битка није ваша него Свемогућег.” (2. Дневника 20:15)

Ум над материјом велики је део вере, јер је стално обнављање наших телесних начина мишљења оно што нам омогућава да прихватимо Мудрост у свој њеној лепоти. То нам омогућава да преиспитамо своју стварност и да се саобразимо са стварношћу нашег Творца, док истовремено проглашавамо: „Твоји путеви су виши од наших.” (Исаија 55:8-9)

Ја ћу лично изабрати пут створеног, а не себичан начин мишљења који себе сматра сувереним или „самостворено”. Неки од вас можда мисле да је ово превише радикално, одлучујући уместо тога да хране сопствене намере, представљајући их у свом уму као да су „уверења или упутства” од Њега. Управо кроз компромис убеђујемо себе да наши планови сигурно морају бити Његови планови, а притом никада не престанемо да Га питамо да ли то одобрава, никада не испитујемо да ли Онај који нам даје дах и живот заиста подржава наше поступке;

Теби, Yahweh, подижем душу своју. Чезнем да се поуздам само у Тебе. Предајем Ти своје наде, своје снове, своје планове, своје страхове и своју породицу. Да, Оче, признајем да постоје делови мене који Те још увек не познају и не поуздају се у Тебе потпуно. У тим магловитим пределима мог ума склон сам да се ослањам само на оно што могу видети, додирнути, окусити, помирисати или чути.

Помози ми да пређем преко своје лажне вере, коју подстичу само опипљиве ствари, ка правој вери која има суштину засновану на невидљивим доказима (Јеврејима 11:1). Нека се и надам, сањам и планирам за нови дан када ме толико потпуно прожмеш да чак и невидљиво постане опипљиво. Верујем да је ово могуће јер не постоји ништа што Ти не можеш учинити стварношћу. Ништа Ти није неопипљиво!