Дан 55

Ниједна молитва за Мене

Ова порука је преведена аутоматски и може садржати грешке.

Кад сте, децо Моја, видели,
Да сам ja подизао молитве за Себе?
Да ли је „тражи и прими” важило и за Мене,
Или је овај образац био само за вас?
Замисли Гетсиманију; чега сам се Ја плашио?
Ради радости преда Мном, Моје васкрсење тако близу!
Можда је то било кад сам висио на кôлу,
Да ли сам предвидео да ћу викати „остависти”?
Поново питам: „Да ли сам молио за Себе?”
Реци Ми, дете Моје, шта видиш?

Ослушни ову стварност. Тражиш ли скривене истине, тајне Царства, док занемарујеш очигледне духовне стварности право пред собом?

Кад читаш „узорну молитву” (Матеј 6:9-13), јеси ли упућен да се молиш за себе? Могао би тврдити да „хлеб наш насушни дај нам данас” (стих 11) звучи као лична молба. Али, у контексту, упућен си да не бринеш о таквим стварима ако тражиш најпре Царство (Матеј 6:25-34). А „опрости нам дугове наше” (стих 12); то се тиче опраштања другима, док се Месијин опроштај испољава у теби.

Верујеш ли заиста да су, због жртве Његовог Сина, обећања Yahweh-ова већ „да” и „нека тако буде” (2. Коринћанима 1:20)? Ако је тако, зашто онда инсистираш да поново тражиш оно што већ поседујеш због вере која ти је дата (Лука 17:6)?

Замисли да држиш жезло праведности. Можеш ли га видети у својој руци? Сада замисли да, гледајући у њега, вичеш: „Ава, молим Те, дај ми жезло праведности.” Покај се за своје неверовање! Покај се што ниси веровао да je Yahshua-ина смрт одговорила на све твоје молитве много пре него што си их изговорио (Псалам 21:2).

Ако је тако, за шта онда служи молитва? Молитва је општење и заједница која гради и учвршћује наш однос с Оцем, Сином и Духом. Али, овде је нагласак да ти помогнемо да препознаш да су твоје молитве превише често усмерене на личне жеље у физичкој равни, иако je Yahshua рекао: „Моје Царство није од овога света.” (Јован 18:36)

Ово нас оставља с нечим важним о сврси молитве. Ако Његово Царство није од овога света, требало би да преобликујемо своје молитве да одражавају наш прави идентитет као синова или кћери Светлости, а не деце „сопственог ја”. Како би то изгледало? Разумевање твог правог идентитета боље би се изразило молитвама које садрже много више захвалности и хвале, а много мање „дај ми!”

Како ти звучи ово? „Оче наш који си на небесима, да се свети Име Твоје. Да дође Царство Твоје. Да буде воља Твоја. И на земљи као на небу.” Да, то је очигледно, а скривено на видику!

© Серија размишљања Suffer Well