Зеница чијег ока

Али Yahweh рече Самуилу: „Не гледај на његов изглед ни на његов раст, јер сам га одбацио. Yahweh не гледа на оно на шта гледају људи. Људи гледају на спољашњи изглед, а Yahweh гледа на срце [средиште разума].” (1. Самуилова 16:7)

Саул (Павле) учио је да морамо заробити сваку мисао и учинити је послушном Месији (2. Коринћанима 10:5). Он је откривао месијанску алузију речи великог пророка. Каже: „Ви судите по спољашњости;” (стих 7) гледате на спољашње, на телесно, а заправо је ум оно што стварно значи (стих 5). Да, ум, и заповест да се свака мисао зароби, дивно се слаже с пророковим хебрејским разумевањем срца, средишта разума. Људи гледају на спољашњи изглед, а Yahweh гледа на срце!

Yahweh тражи Месијин ум у теби. О да, вољени, [Његови] путеви су виши од твојих путева и [Његове] мисли [више] од твојих мисли. (Исаија 55:9)

Цар Давид беше човек по срцу Yahweh-овом; „зеница ока Његовог” (Псалам 17:8). Ко је био Давид? Био је убица, прељубник!

Нека не буде сумње; данас у цркви постоји много „Давида”, изгубљених у својој неправди, а ипак лудо преданих стварима Очевим. Сама црква би те данашње „Давиде” сматрала грешницима, кривим, нечистим, чак и недостојним спасења. И осуђивали би те грешнике у својим срцима, док истовремено на недељним службама певају хвалу „Господу”, користећи речи из истих псалама које је написао Давид, убица и прељубник.

Истина о Давидовој храбрости и родослову проповеда се, што наравно води до Месије. Али то проповедање почиње жаром као и осуда тих данашњих Давида. И све то заклоњено је под окриљем самопроглашене праведности.

Овај раскорак није зато што је прошло толико времена откако је цар Давид ходио земљом, као да би време могло да излечи творевине ега. Време не мења срце човека. Сви су сагрешили и лишени су славе Свемогућег. (Римљанима 3:23)

Овај раскорак долази од порицања да марка „цркве” или пракса „хришћанства” коју проповедају не подудара се са правом намером њихових мисли, опакошћу у њиховим срцима. Непраштање и осуда су видљив доказ.

Волимо да признајемо Месијину величину док „опрашта нам иако не знамо шта чинимо. (Лука 23:34)”. А ипак, заиста је ретко видети данашњег верника да положи свој живот за другог, поготово за некога ко је „недостојан”.

Yahweh тражи оне који схватају да, ако би само „добре” људе користио да чине Његов посао на земљи, онда не би имао кога да користи. Престани неправедно да судиш свом живом брату по спољашњости, док истовремено славиш мртве јунаке вере који су били баш као и он. Ово је, заиста, отрежњење за све нас!