Адам или ти?

Адам: Зашто би ико ме окривио за грешне жеље сопственог срца?

Ева: Па, Адаме, знаш да си ти први човек који је сагрешио.

Адам: Гле, хвала ти, душо. Ипак сам имао помоћ, ако се сећаш. Озбиљно, ипак; нимало ми се не свиђа то да будем окривљен за грех неког другог. То је једноставно бесмислено, заиста непојмљиво.

Ева: Па, сигурна сам да ће једног дана људи стварати сопствена учења и приказивати веровања која су сами измислили у своме срцу као да заиста потичу од нашег Оца.

Адам: Мислиш да ће људи заиста поверовати учењу да ће ме Yahweh сматрати одговорним за њихово сопствено безакоње?

Ева: То ће се сигурно догодити.

Адам: Yahweh ми је опростио и, иако је последица моје побуне била тешка, Његов опрост ме је учинио новим створењем. Ава каже да сви људи имају исту прилику да се покају и постану сасвим нови.

Ева: Дакле, изгледа да ће и њихов грех измене Авиних речи бити опроштен?

Адам: Да, душо, али ме то ипак узнемирава. Ако постану нова створења, зашто би поново сагрешили чак и после такве милости која им је указана? И још горе, зашто би сагрешили па то свалили на мене?

Ева: Прилично сам сигурна да ће се обоје догодити. Изгледа да људи имају склоност да управо то чине.

Адам: Па, ето, видиш!

Ева: Шта видим, Адаме?

Адам: Сви ће људи бити сасвим налик мени, сасвим сами; неће им бити потребна моја помоћ да сагреше. Ја сам само случајно био први.

Ева: Молим те, објасни, Адаме.

Адам: Сагреши једном, добро, окриви мене! Али, сагреши поново пошто си обновљен, кога сада окривити?

Ева: О, схватам. Сада хајде да се молимо да и они то схвате.

Тако ће, дакле, свако од нас дати рачун о себи Свемогућем. (Римљанима 14:12)