Из прве руке

О да, Оче, чуо си мој вапај. Ти разумеш мој облик и устројство, јер је то Твој нацрт. Хвалићу Те, јер сам страшно и чудесно саздан/на; чудесна су дела Твоја, и то моја душа добро зна. (Псалам 139:14)

Стигао/ла сам до краја себе каквог/кву сам познавао/ла. Спреман/на сам да поново почнем, да се препородим, и постанем нов/а. Не могу више да живим од онога што је учињено за Авраама. Не могу да преживим од чуда учињених за Данила. Није довољно читати о Давиду и свим чудесним делима учињеним ради њега. Не, Оче мој, морам признати; „Није довољно!”

Предуго сам зависио/ла од туђих искустава. Опрости ми што то нисам раније схватио/ла. Опрости ми што сам зависио/ла од онога што си учинио за друге, као да Твоја сила и обнова нису намењене мени лично. Опрости ми што нисам плакао/ла за искуством из прве руке за којим сада плачем; чезнем да знам зашто си ме створио, Оче. Ценим сведочанства Твоје вером испуњене деце (Јеврејима 11).

Али, сада је ред на мене да будем сам/а с Тобом. Ово је жеља мог срца. Твоја сила васкрсења није само за друге, него и за мене (Ефесцима 1:19-20). Није само за читање, него за проживљавање. Не могу више живети одвојено од ове стварности.

Опрости ми, Оче, што сам тако дуго чекао/ла да схватим дубоко у души да живот и искуства Павлова не могу мене преобразити. Живот Јосифов треба да пробуди у мени жељу да доживим оно што је он доживео, али то не може задовољити моју душу. Ја нисам Јосиф, ја сам ја. И спреман/на сам за своје лично искуство, Оче.

Да, све је то ради Твоје славе, али и ради мог путовања, оног које си ми одредио да пропутујем од темеља времена. Ја нисам протраћено створење које живи од вере минулих светих. Ја сам жив/а сада. Ја сам ново створење. Ја сам Твој лични представник на земљи. Испиши моју причу да је сви виде, Оче, причу другог сина Твог, створеног за славу (1. Коринћанима 2:7).

Мој живот више није живот туђе вере. Ава, сада смо само Ти и ја у Yahshua-и Месији.

И нека то надахне и друге Твоје синове и ћерке да напишу своју причу. Нека сви виде да није довољно зависити од живота других, и од онога што си учинио за њих. Сви су створени за славу и да Тебе прославе. Време је да преузму своје лично, из прве руке искуство Тебе, Твог Сина и Твог Духа.

Сада је лично.