Достојан Мене

„Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу. Нисам дошао да донесем мир, него мач. Јер сам дошао да „завадим човека с оцем његовим, и кћер с матером њеном, и снаху са свекрвом њеном”; и „непријатељи човеку биће домаћи његови”. Ко љуби оца или матер више него Мене, није Мене достојан. И ко љуби сина или кћер више него Мене, није Мене достојан. И ко не узме свој кôл мучења и не пође за Мном, није Мене достојан. Ко нађе свој живот, изгубиће га; и ко изгуби свој живот Мене ради, наћи ће га.” (Матеј 10:34-39)

Зашто Моја деца тако често наглашавају само она места из Писма која као да говоре да је Моја милост за све? Зашто бирате да занемарите чињеницу да је Мој кôл мучења линија у песку између оних који су Моји и оних који нису Мене достојни? Зашто инсистирате да наметнете своју жељу за друге изнад Моје воље за њих? Зар није потребан губитак твог живота да би нашао живот који имам за тебе?

Зашто и даље разлажеш и надаш се да бих икада учинио нешто друго осим онога што сам рекао да ћу учинити? Хоћу ли изменити сопствене речи (Малахија 3:6); јесам ли на неки начин двоумни (Бројеви 23:19)? Онај кога назовем достојним, јесте достојан; а онај кога прогласим срамотним, јесте срамотан! Шта онда с оним ко не подигне свој кôл мучења и не изгуби свој сопствени живот ради Мене?

Видиш, дете Моје, Мени није, као теби, стало до тога да сви људи буду у миру са Мном. Ја останем у миру без обзира на то шта други мисле. Морам, ипак, инсистирати да престанеш да ограничаваш Моје Речи само на оне које ти чине пријатно, оне које се лепо уклапају у твоју зону удобности.

Сума Мојих речи јесте истина, вољени (Јован 17:17). Мој мир остављам Својој деци (Јован 14:27); Свој мач чувам за Своје противнике (Псалам 37:14-15).

Нећу поднети охолу душу,
Која мења Моју свету Реч.
Да јој дода или из ње одузме (5. Мојсијева 12:32),
То је врхунац апсурда.

Ваше шоље, и наруквице, и налепнице на браниту,
Њима масама продајете Мене.
А ипак нико не долази ако га Ја не позовем (Јн. 6:44),
Јер само за њих беше дрво.

Заповест на заповест и правило на правило, (Ис. 28:13),
Мои стихови никада не лажу.
Да сам хтео да сви „сви” буду спасени,
Како би онда неки могли то порицати (Јован 18:9)?

Нећу оправдати твој ултиматум,
Да Моја Реч мора да пристаје твом стилу.
Ако сте Моје овце, чућете Мој глас,
Оно што чују сви остали је гнусно (1. Кор. 1:18).

Знам да ово делује окрутно,
Како би то уопште могло бити тако?
Али ти си овца коју сам искупио,
Па остави вукове Мени.