Ево те

Месија у теби, нада славе. (Колошанима 1:27)

Кад срећеш човека и испитујеш сваку његову реч, не треба дуго да дође одлука. Свака непромишљена реч смањује могућност; сваки неоправдан исказ умањује вероватноћу да његово дрво („истина”) даје добар плод.

Шта то ослушкујеш? Свака реч мора бити у складу са речју Yahweh-овом (тим народним говором о којем смо недавно говорили у #351). Мојсије је рекао, а Yahshua се сложио: „Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Свемогућег.” (Поновљени закон 8:3 и Матеј 4:4) Кад људи живе, или не живе, по речима Yahweh-овим, „По плодовима њиховим познаћете их.” (Матеј 7:16)

Лако можеш разазнати квалитет плода јер је он одређен речима које се често изговарају. Нажалост, најчешће је довољно само неколико речи, можда не више од реченице-две, да се схвати да је квалитет плода лош. Свако добро дрво рађа добар плод, а рђаво дрво рађа рђав плод... (Матеј 7:17-20)

И тако слушаш духовним ушима. Пропушташ речи људи кроз глас Очев и кроз познавање Његове Речи, кроз познавање Yahshua-е и Писма.

Са сваком новом особом коју срећеш, гледаш и слушаш; „Могу ли осетити моју жељу да сазнам да ли си Ти у њима, Оче? Могу ли Тебе чути? Толики претпостављају да говоре у Твоје име, Ава; чезнем да сретнем оне који то заиста чине.”

Свака нова прилика је као потрага за бисером велике вредности (Матеј 13:45-46). Слушам њихове гласове, али мене највише занима извор тих речи. И са сваком речи коју чујем, подсећам се Његовог обећања; „Дакле по плодовима њиховим познаћете их.” (Матеј 7:20)

Чежње горе у мени; „Где су они, Оче; где су други попут мене, они који су Тебе видели и чули, они који Тебе познају?” Молим се и радујем с Оцем у тим тренуцима.

У својој усамљености вапим: „Дрвеће говори за Тебе; и ветар шапуће о Теби. Кад сунце излази и залази, сјајне боје узвикују кроз облаке; ‚Зар наша лепота не слави Свевишњег?' ” И ја не могу да ћутим; ако бих ћутао, камење би вапило. (Лука 19:40)

Сањам да Га пронађем у некоме другом, у његовим речима. Сањам о дану кад би чак и једна душа проговорила, а ја бих слушао, и изговорене речи и склопљене реченице пробудиле би моју савест. Мисли би навирале из моје душе; „Ево Те, Оче. Ево Те.” И ја бих Те загрлио у мојој браћи и сестрама.

Гле, како је добро и пријатно кад браћа живе заједно у слози! (Псалам 133:1)