Шта?

Члан скупштине 1: Не треба да се препиремо!

Члан скупштине 2: Наравно да не, и нећемо; хајде да будемо као Верејци у Делима 17 и да утврдимо истину.

Члан скупштине 1: Па, чини ми се да је ово препирка.

Члан скупштине 2: Нипошто. Шта могу да учиним да будеш сигуран да се тако не осећаш, а да ипак наставимо овај разговор? Знаш да може постојати само један одговор, тако да не можемо обоје бити у праву, а можда смо обоје у заблуди. Али хајде да сазнамо, како бисмо обоје славили Yahweh-а, у свему што говоримо, чинимо и верујемо. Звучи ли то у реду?

Члан скупштине 1: Не! Нећу се свађати с тобом око овога.

Члан скупштине 2: Слажем се! Па како да те уверим да ми свађа није ни на крај памети, и да немам ништа осим љубави и поштовања према теби?

Члан скупштине 1: Исус је љубав и то је једино битно.

Члан скупштине 2: Слажем се, Yahweh је љубав, и зато је и Његов Син Yahshua љубав, а послушност Њима је оно чиме доказујемо своју љубав. И зато би требало да можемо о таквим стварима да разговарамо, ако смо браћа. Желео бих да се уверимо да следимо Његове путеве онако како је заповеђено. Ако је један од нас, или обоје, у заблуди, онда можемо да се променимо тражећи Његову реч и заједно се уверавајући да смо на правом путу. Зар нас Приче Соломонове 27 не подстичу да оштримо једни друге? Каже: „Као што гвожђе оштри гвожђе, тако човек оштри лице свог пријатеља.” (стих 17)

Члан скупштине 1: Да, тако каже; али и даље се нећу расправљати с тобом о овоме. Исус је љубав и то је једино битно. То ми пастор стално проповеда.

Члан скупштине 2: Хм, толико о томе да будемо Верејци.

„Тада браћа одмах ноћу отпратише Саула и Силу у Верију. А кад стигоше, уђоше у синагогу Јеврејску. А ови беху племенитији од оних у Солуну, јер примише реч са свом готовошћу, и сваки дан истраживаху Писма да виде је ли то тако.” (Дела апостолска 17:10-11)

Браћа и сестре у вери позвани су да подстичу једни друге да свакодневно истражују Писма како би утврдили да ли је оно чему их уче истинито. Чиниш ли то ти?