Цена и Његова милост

Деветнаест размишљања укључујући и ово; толико их је још остало. Нисмо ни знали да ће се ово дело завршити на три стотине шездесет пет, не све до недавно. Ово је било најузвишеније партнерство нас троје, затвореника (Мајкла), мене (Џефрија) и Светог Духа (Руаха).

И како журимо ка завршетку, још један натприродни образац се открива. То је препознатљив плес између цене ученичке службе и Његове милости да нам нешто сакрије довољно дуго да се не повучемо. Шта тиме мислимо?

Пре десет година (2004) Yahweh ме је (Џефрија) позвао да напишем књигу, „Срце Давидово”. Прихватио сам се задатка одмах, из послушности, али да сам знао унапред шта би подразумевало то путовање од осамнаест месеци, „учтиво бих одбио”.

Пре годину дана (крајем 2013), Yahweh ми је поново јасно проговорио и рекао ми да саставим и уредим ова размишљања заједно с мојим братом; и опет сам радо послушао. Али, да сам могао предвидети колико ће времена и труда бити потребно, побегао бих као Јона!

Видиш, Његова милост покривала је оно што нисам требало знати довољно дуго да ми дозволи да закорачим тако дубоко да више нема повратка. Али, о како је добар. Плод плаћања те цене био је више него што бисмо могли тражити, помислити или замислити (Ефесцима 3:20).

Али, не вара се, вољени; платићеш цену ученичке службе; увек постоји цена за радикалну послушност засновану на вери. Да, дођи баш такав какав јеси; али, ако желиш да га следиш, буди спреман да изгубиш све што јеси пошто дођеш. Понеси свој кôл мучења, одрекни се свог тела и следи Yahshua-у. Дух је тај који даје живот; тело не користи ништа. (Јован 6:63)

Замисли да од самог почетка свог хода вере знаш да ће те коштати живота да постанеш као Он, и упркос томе, ипак трчиш к Њему. То је тачно оно што је Петар доживео када је повикао: „Господару, куда ћемо ићи?” (Јован 6:68)

А сада, како се ово доба ближи свом завршетку, Yahweh је поново веран да усмери наше кораке (Приче Соломонове 16:9). Следеће дело биће откривање величанствености Његове Царске суднице. То ће бити доба нових висина и нових изазова, а највише цена ће коштати нове искушења да одустанемо. Ипак, Његова милост је довољна да прикрије, од наше маште, крајњу цену послушности. Ово ће Он чинити управо толико дуго колико је потребно да нас привуче близу, у ком тренутку ћемо и ми узвикнути: „Господару, куда ћемо ићи?”

„Ако неко дође к Мени и не мрзи свог оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, да, и сопствени живот такође, не може бити Мој ученик. И ко не носи свој кôл и не иде за Мном, не може бити Мој ученик. Јер ко од вас, кад намерава да гради кулу, не седне прво и не прорачуна трошак, да види има ли довољно да је заврши? Тако исто, ко год од вас не одрекне се свега што има, не може бити Мој ученик.” (Лука 14:26-28, 33)

Његовом милошћу је, понекад, скривена цена ученичке службе. Добро би било да признаш кад то Он чини, и да Му захвалиш. То Му доноси славу. Уосталом, куда друго можеш ићи?