Заједница

Заједница је окупљање откупљених умова позваних да мисле и чине онако како је чинио Месија. Она треба да шири Његова учења и Његово мишљење, које потом производи доказе показане у физичкој равни. Верним извршавањем овог позива, произвешћемо чак и већа дела од Његових, јер нам је Он показао како је „отишао” к Оцу (Јован 14:12). Ово се најбоље разуме у контексту као да је Yahshua ишао „путем” Свог Оца, као у „не Моја воља, него нека буде Твоја воља.” (Лука 22:42)

Метафизичка слика заједнице јесте да замислиш многе душе окупљене заједно, окупљање откупљених мисли, или другим речима, заједницу умова који се притискају заједно да достигну ум Месије. Твоја мисија је да чујеш и разумеш језик Оца. „Зашто вам Мој језик није јасан?” питао је Yahshua. „Зато што не можете чути Моју реч.” (Јован 8:43) А какве су биле Његове речи као очитовање ума Оца? „Ја сам Он и ништа не чиним од Себе, него говорим тачно оно чему ме је научио Отац.” (Јован 8:28)

Можеш ли препознати у Његовим речима да је ишао путем Оца? Ово је образац; Његов ум се окупио с Оцем; примио је упутство; и говорио је само речи Оца. Месија је, као и сви људи, имао два ума у себи, Свој сопствени и Очев. Увек се покоравао уму Оца, изражавајући то као „Његову вољу,” и то је увек производило већа дела. Прво изнутра, а затим споља! А ти?

Ово моћно разумевање „заједнице” губи се кад се уметне погрешан превод „црква.” Шта ти прво падне на памет кад помислиш на цркву? Искрено самопреиспитивање је сада оправдано и препоручљиво. Кад чујеш реч црква, да ли мислиш на унутрашње ствари, попут ума Месије који мисли само оно што мисли Отац? Или видиш спољашње ствари, попут служби и зграда? Мислиш ли на начине мишљења или на службе? Ако ти реч „црква” одмах призива мисли о спољашњим стварима, то је зато што још увек не говориш Његов језик нити чујеш Његове речи.

Добро је што смо се окупили да разговарамо о оваквим стварима; двоје или више нас окупљено да ширимо мисли Оца.