Чаша спасења

„Узећу чашу спасења, и призваћу име Твоје, о Yahweh.” (Псалми 116:13) Чаша, суд који нешто држи заједно, али у пренесеном значењу, део нечега. Део спасења; зашто само део?

Шта је ово спасење? На хебрејском то је избављење, здравље, помоћ, спасоносно здравље, добробит и напредак. Грчка идеја спасења такође указује на исто: добробит, напредак, избављење, очување и сигурност. Упадљиво изостаје реч откуп. Ипак, ова чаша спасења се тако често погрешно разуме, а њено право значење тако слободно замењује с речју откуп.

Откуп, међутим, слика сасвим другачију слику на оба језика. Откуп означава ослобођење изазвано плаћањем откупнине. Ти сам, својим напорима, жељама или способностима, ту не можеш ништа учинити. То је заиста веома другачија слика од изјаве: „Узећу чашу спасења.”

Ова немарна злоупотреба језика подупире клима (лабав, песковит) наук, који неминовно води идентитетској кризи код оних који га практикују. Како немарна доктрина изазива питања идентитета? Погледајмо шта се говори и како та грешка води до потреса песковитог тла на коме си изградио своје наде. Ова нестабилност разбија ум који не може да помири извесност да је цена откупа плаћена једном заувек, с несигурношћу коју изазивају стално променљиве спољашње околности које наизглед захтевају непрестану жртву.

Чуо си да се тако говори; и сам си то говорио: „О, спасио сам се тог и тог дана…”, или „Кад си се спасио?” Ова крхка доктрина сугерише да си већ „спасен,” али је онда немогуће противречна стиховима попут: „Своје спасење извршавајте са страхом и трепетом.” (Филибљанима 2:12) Вољени, кућа (целина мисли) раздељена не може опстати (Марко 3:25). Раздељена кућа има проблем са идентитетом.

Ово је још једна раскрсница у твом духовном сазревању. „Шта и када” спасења је толико важно за твоју умну стабилност и твоју духовну постојаност. Не мазна благодат, него жестока увереност.

Чаша је умна способност да примиш и растумачиш духовну мудрост у својој савести; удео натприродне интуиције уграђен у твоје мисли, удео који се стално увећава. Али, мораш запамтити да он расте из жестоке жеље за њим. „Ја сам спасен” није та жестока жеља, вољени. „Ја сам откупљен и извршавам своје спасење са страхом и трепетом” јесте!

Размисли о томе да поставиш ово питање следећој особи која ти каже да је спасена: „Ако си спасен, то значи да ти је удео пун, да си достигао безгрешност, зар не?” То је управо оно што спасење јесте; то је ум који више не греши! Спасен ум, савршен ум, свет ум, пуна чаша спасења! Али ко издржи до краја, тај ће се спасити. (Матеј 24:13)