Напуштен

Напуштеност је стање ума, вољени. А посматрано из натприродне перспективе, напуштеност је стање ума које проистиче из верности Yahweh. Заиста, нека Силни буде истинит, а сваки човек лажљив. Као што је написано: „Да би се показало да си праведан у речима својим и чист кад судиш.” (Римљанима 3:4 из Псалма 51.4) А зар Он раније није изјавио: „Плата за грех је смрт?” (Римљанима 6:23а) Пошто је ово истина, ум који доживљава мисли о напуштености је ум који је свакако платио своју плату за грех.

Управо у најинтензивнијем и најдраматичнијем приказу напуштености сведочимо праведности и правди Yahweh. Он захтева незамисливу цену за наше грехе, а онда прихвата плаћање Свог Сина за наше дугове; Његов живот за наш! То је највеће дело умилостивљења које су људи икада упознали. „Дар Силног је вечни живот у Месији Yahshua, нашем Господару.” (Римљанима 6:23б) Грех је захтевао искуство напуштености: „Свемогући Оче, Свемогући Оче, зашто си ме напустио [оставио]?” (Матеј 27:46 из Псалма 22:1)

Зато је осећање напуштености апсолутно неопходно ако Yahweh треба да остане веран. У супротном, никада не би схватио да си се окренуо од послушности Њему. Плата за грех је страх од напуштености; дар живота је Yahshua-ина спремност да се осети напуштеним уместо тебе! Али, НЕМОЈ злоупотребити овај чист и савршен дар претпостављајући да ти он даје дозволу да грешиш.

Ова истина је довољан разлог за велику наду и радост; натприродну ревност, ако хоћеш. Размисли о томе! Можеш бити сигуран да ћеш увек препознати када је твој ум болестан, јер твој унутрашњи глас тако јасно говори: „Нешто није у реду између мене и мог Створитеља.” Ово постаје кључ који отвара врата јединству: „Помози ми да видим свој грех, Оче, како бих могао да пребивам с Тобом.”

Осећање напуштености је само једна од многих могућности које Yahweh има да донесе увиђање кривице. Све негативне мисли су укорењене у греху, непослушности заповестима Yahweh. Зато се искуство било каквих негативних мисли може сматрати даром од Yahweh, неком врстом заштите.

Yahweh је Суверен над свиме! Размисли о томе. Покори се томе. Проживи то. Све то води до једног изузетног открића: никада те не напушта Он, него ти покушаваш да напустиш Њега. Јер је Он Сам рекао: „Никада те нећу оставити нити напустити.” (Јеврејима 13:5)