Сваки последњи новчић

„Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим.” (Матеј 6:12) Дуг је оно што једна особа дугује другој, било новац, робу, или услуге; то је оно што особа мора платити другоме, или извршити за његову корист; то је „ствар” која се дугује, обавеза, или одговорност. Ипак, на најдубљем нивоу, дуг је обавеза праведног живота дугованог Yahweh.

Кад не достигнеш праведан живот, постајеш дужник Свемогућем. Можеш бити ревностан за Yahweh, а да не разумеш праведност коју Он захтева. Можеш показати незнање о Његовој праведности тражећи да успоставиш своју сопствену праведност, уместо да се предаш једином истинском праведношћу. Месија у теби је једина праведност за сваког ко верује (Римљанима 10:2-4). Ово је библијски образац „изнутра, а затим споља.” Све мање од праведног мишљења оснажено Месијом у теби је оно где сваки дуг почиње.

Дуг има два лица: наметање и занемаривање. Свако од ово даје нам изузетан увид у метафизички аспект онога што је Yahweh заиста намерио да разумемо о ономе што је преступљено и ономе што је опроштено. Оба почињу као менталне грешке и воде до размишљања оскудице, које се, наравно, завршава физичким сиромаштвом.

Наметање је терет или обавеза, често описана као преступ. То је тежак терет који носиш под теретом сопствене праведности. Занемаривање је дужност прекршена немаром или небригом. То је пород ума који потпуно занемарује истине и заповести Yahweh.

Мада је цена „прошлих” дугова (менталних заблуда и њихових физичких последица) плаћена пролевеном крвљу Yahshua Месије (искупљење), то не значи да обнова (ментална и физичка) није неопходан процес (освећење). Штавише, свако континуирано наметање и занемаривање, после исповести вере и обнове, много говори твом Искупитељу. Зашто? Зато што прихватање Његовог опроштаја укључује и пристанак да будеш одговоран Његовим стандардима.

Осим, наравно, ако не верујеш да ти твоје искупљено стање даје некакву „карту слободног изласка из затвора благодаћу.” Ако навикнуто минимизираш тежину свог избора да грешиш, „Где се грех умножио, милост се још више умножила (Римљанима 5:20),” управо то и чиниш. Игноришеш Његове заповести и казну за њихово преступање. Шта ћемо онда рећи? Хоћемо ли остати у греху да би милост обиловала? Никако! Ми смо они који су умрли греху; како да у њему још живимо? (Римљанима 6:1-2)

Почиње признавањем личне одговорности за наметање и занемаривање стандарда Yahweh. Само безумник гледа на мучилачки кôл Месије и рачуна да настављање грешења нема последице. Ко год је одбацио закон Мојсијев, умирао је без милости на сведочанству двојице или тројице сведока. Колико, дакле, мислите да заслужује теже казне онај ко је погазио Сина Силног, ко је третирао као несвету ствар пролевену крв завета која га је осветила, и ко је увредио Духа милости? (Јеврејима 10:28-29)

Његова смрт је измирила твоје дугове, и због Његове смрти сваки дуг мора бити измирен. Ходи опрезно, вољени; како ти, који си умро греху, можеш још живети у њему?