Стално растући, стално сазнајући

Молим се да ти славни Отац, Силни нашег Учитеља Yahshua-е Месије, дā духа мудрости и откривења док боље упознајеш Њега [Yahshua-у]. Тада ћеш имати дубљи увид. Знаћеш поуздање на које те позива, и славно богатство које ће наследити Yahweh-ов народ. (Ефесцима 1:17-18)

Да би наставио да напредујеш у мудрости и разумевању, мораш знати да је моћ „сопственог ја” или „ега” увек присутна и увек спремна моћ супротстављања и отпора Светости, која је сама „Месија у теби; нада славе”. (Колошанима 1:27) Никада неће бити „ти у теби” оно што се уздиже до ума Месијиног.

Кључно је да препознаш да је чак и после читавог живота без греха, Yahshua имао тренутак сумње, другим речима, тренутак „сопственог ја”. „Зашто си ме напустио [оставио]?” (Матеј 27:45-46 из Псалма 22:1)

Оно што је толико кључно за исправно разумевање јесте схватање да се Његова сумња испољила пошто је учинио све што је Отац од Њега тражио до тог тренутка. Био је на кôлу, већ прободен, на самом прагу послушности до смрти; Његов заповеђени задатак биће „завршен” (Матеј 27:50; Јован 19:30) за неколико наредних дахова. И тада, једна једина мисао сумње. Да ли је то био грех? Наравно да не! Да ли је то било потребно? Свакако! Да ли је то била лекција за све векове о људској борби? Апсолутно!

Да ли се сећаш да смо разматрали Псалам 22 у Размишљању 259? Закључак ствари био је овај: „Све је у уму, у мисаоним процесима, у томе како размишљамо о свом „сопственом ја”, и како откупљујемо те мисли снагом Духа. Све је у уму, вољени. Живот је у уму!”

Раставили смо стихове 12 и 13 из једне у извесном смислу метафизичке, натприродне перспективе. „Растући број расутих и тврдоглавих мисли упао је у мој мисаони процес. То су мисли које ме поробљавају у неоткупљену материјалну свест насупрот слободи духовног мишљења. Ове телесне мисли непрестано круже у мом уму и држе ме заплетеним. Ови телесни мисаони процеси стварају и шире расуте и раздробљене идеје. Оне вуку и чупају мој мозак; и изазивају тутњаву и стењање изнутра. Оне тако гласно риче да не могу ни право да мислим.”

А то су биле Давидове мисли пошто је завапио: „Силни мој, Силни мој, зашто си ме напустио? Зашто си тако далеко од мог спасења, тако далеко од мојих вапаја у мукама?” (Псалми 22:1) То су такође биле Yahshua-ине речи!

Ово је наша лекција, вољени. До смрти, а то значи до твог последњег даха, его ће увек вребати. Сопствена воља, која заувек стоји у супротности вољи Yahweh-овој, неће бити искорењена до твог менталног васкрсења.

С овим знањем можемо препознати образац. Кад Yahweh увећа твоју моћ, его ће увек бити тамо, желећи да ту моћ употреби за самопрославу. Буди увек на опрезу, увек тако марљив, не само да ово разумеш, него да то свакодневно исповедаш. „Знам да би све у палом мени желело да злоупотреби Твоју моћ и милост, Yahweh-у, али за данас те молим да ми даш Своју снагу и храброст да одрекнем себе и понесем свој кôл, и да Твој Син влада и царује у мени.”

И знај ову истину, вољени: једног дана, кад твој ум буде васкрснут, твој его никада више неће бити присутан у твојим мисаоним процесима. Јер пречишћени поклоници не би више имали свест о гресима. (Јеврејима 10:2) Тада ћеш имати ум Yahweh-ов. Радујмо се, кажемо! Размисли о овоме и радуј се! „Ако неко жели да пође за Мном, нека се одрекне себе, и нека сваки дан узме свој кôл, и нека ме следи.” (Лука 9:23)