Моја Елиана

Треба да знаш у свом срцу да, као што човек кара сина свог [кћер своју], тако Yahweh, твој Силни, кара тебе. (Поновљени закон 8:5)

Обе руке на столу, тамни златносмеђи локни прострти преко њих. Само делић њених преплануло смеђих лаката се виде.

„Елиана,” кажем. „Подигни главу, душо.” Њене растужене очи и надурене усне полако се одижу с руку. Док разматрам њену снажну лепоту, питам је: „Да ли те тата исправља и кара зато што је љут на тебе, или зато што те воли?” Видим како јој мале смеђе очи иду дубоко унутра, на место где се сакупљају мисли. Надурене усне онда одговарају: „Зато што ме волиш?”

Несигурна да ли је одговорила исправно, посматра ме док јој хватам руке и одговарам: „Наравно да је зато што те волим. Увек ћу те волети. Ништа ме никада неће спречити да те волим све више сваког дана. Зато морам да те исправљам због твоје непослушности.”

Брзо претражујем скровишта свог ума и питам се зашто би икада посумњала у моју љубав према њој. Зашто би моје кажњавање доживљавала као бес? Зашто не би моју исправку разликовала од моје љубави према њој?

Одговор је прилично болан и укључује једну од оних мисли које бисмо сви желели да сакријемо и заборавимо. Могуће је сакрити се од одговора за неко време, али не заувек. Сви ми морамо се једном суочити с тим. Она осећа бес, а не љубав, зато што су је моја дела томе научила. Радо могу рећи да су то прошла дела које је Дух у мени исправио, али ипак морам преузети одговорност за то што сам посадио те семенке у њу. „Права љубав никад не пропада,” каже Писмо (1. Коринћанима 13:8), а ја сигурно нисам волео савршено.

Постоји и друга страна, а то је њен део. То је такође нешто у чему сви подбацујемо. Не успевамо да разумемо савршену љубав коју Yahweh има према нама. Да, она је млада, али ускоро ће морати да призна оно што сви ми морамо — страх. Сви се плашимо савршене љубави. То је страх да би заиста могла бити доступна, посебно од невидљивог Великог Ја Јесам.

Често покушавам да замислим Његову љубав, ону која никада није била љута на мене. Мада изражава осећања, Његов опроштај је увек доступан. Силни показује своју сопствену љубав према нама тиме што је, док смо још били грешници, Месија умро за нас. (Римљанима 5:8) Његово карање је увек садржано унутар савршене љубави. Чезнемо за тим да савршена љубав буде стварна, а ипак је се плашимо, можда зато што ћемо, кад једном окусимо њену слаткоћу, схватити колико је безукусно све остало.

Ово је љубав коју желим да моја Елиана види у мени и прими од мене. Али не могу то да урадим на никакав начин док је не примим од Њега. Обећао сам свом Небеском Оцу да се нећу плашити да то покушам. Можда ћу имати храброст да је прихватим. Можда ће и она и ти такође.

Могу само икада желети да је волим савршено. А ако ја знам да дајем добре дарове, колико ли ће више мој Отац на небесима? (Матеј 7:11) То је савршен дар, Оче, да моја Елиана чује Твој тихи и благи глас све дане свог живота како шапуће: „Волим те, Елиана. Никада те нећу изневерити. Увек ћу бити овде, увек ћу те желети, увек ћу те неговати, и увек ћу те исправљати да би и ти била усавршена у Мојој љубави. Увек ћу бити тако веома захвалан што сам те створио и што ћеш постојати вечно.”

Јер размисли о Ономе који је поднео такво непријатељство грешника против себе, да не бисте клонули и обесхрабрили се у душама својим. Још нисте до крви устали борећи се против греха. И заборавили сте опомену која вам говори као синовима: „Сине мој, не презри карање Yahweh-ово, нити клони кад те Он кара; јер кога Yahweh љуби, тога кара, као отац сина у коме ужива.” (Јеврејима 12:3-6 из Прича Соломонових 3:11-12)