Енох

Сваки који чини [упражњава] грех крив је за безакоње [кршење Yahweh-овог закона преступом или занемаривањем; необуздан и нерегулисан Његовим заповестима и Његовом вољом]; јер је грех безакоње. (1. Јованова 3:4)

Грех је, сасвим дословно, преступ закона. Увек почиње у уму и најчешће се испољава у физичком делу. То НИЈЕ, како већина људи мисли, уграђена биолошка неизбежност. Једноставно речено, грех је добровољна одлука. Закон је свет, и заповест света и праведна и добра. (Римљанима 7:12) Можеш изабрати или да је послушаш или да је не послушаш! Али не вара се; то је твој избор.

Ево питања које ти вероватно раније нико није поставио. Да ли грешиш зато што је Адам (Адам бр. 1) сагрешио, или зато што би и ти донео исту одлуку, и и даље је доносиш?

Свет воли да тврди да је биологија неизбежан узрок преступа (греха), ако уопште припадају секуларном табору који и признаје да је преступ могућ. И сигурно, самим тим што се самоидентификују као „невернике,” свет никада не би своје неуспехе категорисао као преступе против Yahweh-а. Ми, као верници, знамо другачије; једино против Yahweh-а грешимо (Псалам 51:4).

Свету су још привлачнији изрази као: невина жртва; несрећна болест; наследна склоност; или алтернативни начин живота, као пријатније замене за застрашујућу идеју да можда преступају закон неког вишег бића, или чак саме природе. Греси попут зависничког понашања, неморалних стандарда, прождрљивости, промискуитетног понашања и одевања, извитоперене сексуалне активности, или полне „преидентификације,” игноришу се или оправдавају; а последњих година једноставно се прихватају као „нова нормалност.” Зашто? „Зато што су људи једноставно тако рођени.” А разлика између исправног и погрешног само је културно релативна, или чак опасније, лично релативна.

Као што Писмо каже, узалудно размишљање је место где почиње пропаст. (Римљанима 1:21) Тешко онима који зло зову добром, а добро злом; који мрак претварају у светлост, а светлост у мрак; који горко претварају у слатко, а слатко у горко! (Исаија 5:20)

А сад размисли да ово није било написано свету; било је упућено Yahweh-овом изабраном народу. Јеси ли и ти усвојио изговоре овог света? Заиста ли верујеш да је Yahweh намерно створио човека да буде зао и грешан? Да ли те на неки начин теши веровање у ту лаж? „То је наследно; ја сам жртва; није моја кривица.” Јесу ли то твоји прихватљиви изговори? Хоћеш ли и даље одбацивати истину да је чињење преступа избор?

Да ли твој тренутни систем веровања почива на Римљанима 7:14-23? (Прочитај!) „Тешко мени; ја сам жртва свог тела; и даље чиним оно што не желим и не чиним оно што треба.” Или је твоја стварност Римљанима 7:24-25? (Прочитај!) „Ко ће ме избавити од овог тела смрти? Хвала Yahweh-у, Yahshua Месија ме избави!” Јер закон Духа живота у Месији Yahshua-и ослободио ме је закона греха и смрти. А ви нисте у телу него у Духу, ако заиста Дух Свемогућег обитава у вама. (Римљанима 8:2, 9)

Chanok (изговара се „ханок”), познатог ти боље као Енох. Вером је Енох пренесен, тако да није видео смрт, „и не нађе се, јер га Свемогући узе”; јер је пре свог узношења имао сведочанство да је угодио Свемогућем. (Јеврејима 11:5)

Само његово име значи „посвећен, искусан и обучен.” Живео је триста шездесет пет година посвећеног живота, угодног Yahweh-у. Био је седми (савршенство) нараштај од Адама (Јудина 1:14). Ишао је узаним путем и узет је са земље не искусивши физичку смрт. Постао је пример свима који ће веровати. Да ли је његова послушност била наследна, како неки мисле о грешности? Или је то био избор?

У овом заједничком времену уклањамо крљушт и уводимо праву стварност; Енох је донео једину одлуку која је важна. Био је то избор да се послуша и то само, а не да покуша да дода или одузме од онога што је Yahweh одредио да доноси живот и смрт. Ниједна јота ни цртица нису могле бити измењене, и он се томе покорио (одупро се искушењу Адама бр. 1). Његова посвећеност узаном путу била је избор; његов телесни ум давао му је сваку прилику да подбаци, али је он изабрао другачије. Изабрао је да буде угодан Yahweh-у. Да, то је био Енох и он није налазио изговоре.