Врата наде

Зато, гле, ево ти је приволети [невесту Мог Сина], и одвешћу је у пустињу и говорићу јој утешно [говорити утеху њеном срцу]: И даћу јој оданде виноград њен, и долину Ахор [узнемирен ум] за врата надања. И она ће певати онде као у дане младости своје, и као онда кад изиђе из земље мисирске [телесна материјалност]. (Осија 2:14-15)

Ово је вечно исти и увек тежак образац за палог ума да схвати. Али то је оно што води ка усавршеном уму. Долина је место где се ствара нада и откривају судбине. И мораш свесно да одлучиш или да се повинујеш овом најсветијем од образаца или да наставиш да се бунишш.

Побуна се увек испољава са предвидивим знацима: бес, огорченост, туга, сумња, страх, горчина, гнев, љубомора, осуђивање, гордост, итд. Свако од њих указује на твоје порицање овог обрасца: „Врата наде су у долини (пустињи).”

Yahweh је сматрао за добро да ти покаже своју натприродну Руку у твом животу, велики дар сам по себи. И изабрао је пустињу као своје место за то откривење. Али, будући да је долина одређено место откривења, порицање обрасца води порицању откривења.

Глас вичућег: „У пустињи приправите пут Yahweh-у; поравните у пустоши друм нашем Силном.” (Исаија 40:3)

Занимљиво је да, сваки пут кад ово наводи, Матеј 3:3; Марко 1:3; Лука 3:4; и Јован 1:23, преводиоци пишу: „Глас је онога који виче у пустињи: приправите пут…,” док Исаија заправо каже „Глас вичућег: у пустињи приправите пут….” Видиш ли суптилну разлику? То је само погрешно постављен зарез, а ипак мења све! Није „глас” тај који је у пустињи; „пут” је тај који је у пустињи! Упамти ово, вољени! То чини сву разлику и то се неће променити!

И када кренеш да то схватиш, дешава се нешто чудесно као резултат твоје послушности. Yahweh ће ти даровати натприродан мир који те оспособљава да се заиста радујеш у пустињи; то је способност да добро поднесеш страдање!

Размисли о томе. Пустиња није казна, како се често приказује. Она је заправо место слободе; Израиљци су ослобођени из ропства. То је место обучавања у страхопоштовању; Yahweh је Свом народу дао приручник за живот. И то је место натприродног снабдевања; где другде можеш добити воду из стена, ману с неба, и обућу која се не хаба, итд.?

Ипак, једном кад ти је дата дозвола да изађеш слободан из „Мисира” (телесног ега), сасвим је предвидиво да ћеш пожелети да се вратиш, јер су похоте тела дубоко укорењене у твом подсвесном. Опомињемо се рибе коју смо јели у Мисиру задармо, краставаца и дињâ и лука и црвеног лука и белог лука; а сада је душа наша сасушена; нема ничега осим мане пред очима нашим!” (Бројеви 11:5-6) Управо ово је оно што те наводи да се плашиш искуства долине и што ствара жељу да „се вратиш у ропство.” Као што се пас враћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своју лудост. (Приче Соломонове 26:11)

Ове телесне жеље могу се превладати ако дозволиш Духу у теби (присуству Сина) да преузме твоје личне изборе, уместо да тражиш задовољење својих чулних жеља. Јер они који живе по телу мисле о ономе што је телесно, а они који живе по Духу, о ономе што је духовно. А ви нисте у телу него у Духу, ако заиста Дух Силног обитава у вама. (Римљанима 8:5, 9) Разумевање овог најдрагоценијег обрасца припрема те да примиш ум Месије који ти је обећан; буди савршен!

„Дакле, хоћеш да кажеш да када коначно схватим да је страдање једини пут ка савршенству, узани пут ка савршенству, тада ће ми Yahweh заиста дати радост усред страдања, тако да ми више неће изгледати као страдање у мом уму?”

Речи нашег Месије то ће најбоље објаснити. Док су кидали Његово тело и забадали ексере кроз Његове удове; док је висио гушећи се и у агонији на дрвету; и док је у једном тренутку носио сав прошли и будући грех човечанства; рекао је: „Оче, опрости им!” Имао је ум у миру и испуњен љубављу усред најзапањујућег приказа страдања које је свет икада видео или ће видети.

Добро поднеси страдање, вољени. Добро поднеси страдање.