70.000 мртвих

Сатана устаде против Израиља, и подстаче Давида да преброји Израиља… Давид рече Свемогућем: „Зар нисам ја тај који је наредио да се народ преброји? Ја сам тај који је сагрешио и учинио врло опако; али ове овце, шта су оне учиниле? Молим Те, нека Твоја рука, о Yahweh Свемогући, буде против мене, и против дома оца мог; али не против Твог народа, да не буду кажњени.” (1. Дневника 21:1, 17)

Јеси ли икада био одговоран за смрт другог, да не помињем 70.000 људи? Давид их је осудио кад је подлегао искушењу; „Сатана (супротстављена воља против Yahweh-ове воље) устаде против Израиља, и подстаче Давида да преброји (ослањање на личну моћ и снагу) Израиља.” Превод: Давид је био мотивисан сопственим его (одлучивање и ослањање на „сопствено ја”). Чак и након што је упозорен (стих 3), „Зашто мој господар захтева ову ствар? Зашто ће бити узрок кривице Израиљу?” ипак је изабрао грех.

Зар не знате да, кад се предате као слуге и слушате некога, ви сте слуге онога кога слушате; било греха на смрт, било послушности на праведност? (Римљанима 6:16) Давид, цар Израиљев, слуга Свемогућег, човек по срцу Yahweh-а, и зеница Његовог ока (Псалам 17:8), изабрао је грех.

Давид је добро познат по свом прељубничком односу с Витшавом и убиству Урије, њеног мужа. Али, ретко чујемо о његовој одговорности за смрт ове седамдесет хиљаде. Управо тај исти човек, који нам даје толику наду својим искреним покајањем; „Смилуј ми се; Против Тебе, и само Тебе, сагреших; Створи у мени чисто срце” (Псалам 51); био је роб сопствених жеља, слуга греха. Ти си слуга онога кога слушаш.

Сад размотри хиљаде који су умрли; би ли био склон да га видиш као стуб вере да је твој вољени био једна од његових жртава? Би ли и даље читао његове речи и охрабривао се њима? Би ли га следио да ти је он „цар” данас?

Можда је боље питати овако. Видиш ли оно што Yahweh види? Исповест: „Ја сам тај који је сагрешио.” И заступање: „Молим Те, нека Твоја рука буде против мене, али не против Твог народа.” Или прескачеш срце (ментално расположење) и видиш само оно што човек види, последице греха; „Седамдесет хиљада мртвих” (стих 14)?

Ко си ти да судиш? Да ли твоја права природа жуди да осуди друге? Осуђујеш ли друге да би се твоје „сопствено ја” осећало боље у вези с тобом?

Научи из овога, вољени. Његова ватра долази; бићеш искушан; бићеш испитан. Ако би радије имао краћу верзију испита, тада понизи себе. Ако себе видиш као дијамант без мана, сиђи са свог сопственог направљеног постоља.

Отац зна да си дијамант у сировом стању, другим речима, комад угља. Треба много „притиска” да се угаљ претвори у дијамант. Притисак ће те „стиснути” и открити шта је унутра.

Скини очи с туђег греха. Врати свој фокус на себе. Јер да смо себе судили, не бисмо били суђени. (1. Коринћанима 11:31) Ако то учиниш, можда за тебе још има наде. Нека стави своја уста у прах, можда још има наде! (Плач Јеремијин 3:29)