Осврт

Како идемо, тако растемо, и утиремо пут. — Мајкл Дејвид Бајтер млађи

Долази време кад схваташ да ивица на којој си некад стајао, тај праг где су се твоја потпуна очајаност и Yahweh-ова утеха спојиле, беше само „једна ивица,” јер је дошла нова ивица. Издржао си ту муку, верујући да не може поново бити тако тешко. Али онда, ето је поново, нова ивица с новим околностима, и тим старим болом. Мислио си да си порастао, сазрео, и стекао дубљи духовни увид. Али, у једном тренутку, поново си био обогаљен.

Срећом, у том тренутку препознајеш обрасце; заиста, они су све што имаш. Схваташ потребу да останеш тих док се клатиш на овој новој ивици. Бориш се са сећањима на кајање које си имао са последње тачке лома; „Не желим то поново да мислим; знам шта то говори Теби, Оче.” Одлучан си да не правиш нагле потезе, никакве емотивне грешке. Не можеш себи допустити да посрнеш. „Не дај ми да паднем, Оче,” понавља се често у твојој тишини.

Размишљаш о својим прошлим победама, сећајући се колико си се јаким осећао после превладавања. Некако си очекивао да ће снага коју си стекао бити трајнија, не само нова стрела у твом тоболцу, него нов лук. Али ова нова криза као да поништава просветљење стечено из прошлих победа. Питаш се да ли си уопште нешто научио. Сумње се увлаче; „Јесам ли будала? Је ли икаква ова вера коју тврдим да имам уопште стварна? Јеси ли Ти стваран, Оче; јеси ли Ти овде?” Стидиш се ових мисли, али ако се не суочиш с њима, тај стари пријатељ туга ће се ускоро вратити.

Зашто је размишљање попут овог уопште могуће после толико других који су изразили силу коју поседујемо да превладамо? Одговор је дубоко једноставан, наравно, Његова Светост. Светост коју ћемо достићи из ове нове „смрти” далеко је више од онога што смо стекли на последњој ивици на којој смо стајали. И свака нова ивица је свеж камен сећања на путу ка Њему, подсетник Његових обећања и Његове верности (Исус Навин 4).

„Значи ли то да чак и кад мислим да сам научио да будем ‚непокретан од увреде’ и чист умом, Твој високи позив је још чистији? И не само то, него да свака ивица ствара нешто дивно ново у мени, чак и кад ме наведе да осећам да сам сада подбацио у подручју које сам некад мислио да сам освојио? Чак и ако ме наведе да осећам да сам заборавио све што сам раније научио?”

Тачно је тако, вољени. Смрт, смрт, и још једна смрт је пут ка Његовој Светости. Оличење снаге: она се усавршава у слабости (2. Коринћанима 12:9).

Држали смо те на Светом мерилу. Знамо да су обрасци осветљавања, и оно што су произвели у теби, надахњујући. Ова реч је била да те подсети да кад достигнеш место где можеш само вапити: „Не могу то!” тада си на најсигурнијем, најзаштићенијем, најславнијем, и најпреображавајућем месту могућем; ти си на Yahweh-овом Длану — у чистој суштини Његове Светости.

Успећеш. Он је све оно за шта тврди да јесте. Ти ћеш чувати у савршеном миру онога чији је ум упрт у Тебе, јер се он узда у Тебе. (Исаија 26:3)