Смрт праведних

Валаам је разумео да, чак и ако би смрт била цена да учествује у обећањима Израиљевим, то је наследство које вреди пожелети.

„Ко може избројати потомство Јаковљево, бројно као прах?
Ко може избројати иако само четвртину народа Израиљевог?
Нека умрем смрћу праведних; нека мој крај буде као њихов.” (Бројеви 23:10)

Валаам је спознао да су они изабрани да постану наследници имена „Израиљ” наслеђивали нешто веће од земље; он је гледао вечно.

Није кроз закон Авраам и његово потомство примили обећање да ће бити наследник света, него кроз праведност која долази вером. (Римљанима 4:13) Јер нису сви који су од Израиља, Израиљ. Деца тела нису деца Свемогућег; него деца обећања сматрају се семеном. (Римљанима 9:6, 8)

Ко су деца обећања; ко је онда Израиљ? Израиљ: онај који превладава или побеђује са Силним. Какво наслеђе! Валаам је гледао пророчким очима, не само природним. Више од земаљске заштите га је надахњивало; то је било обећање њиховог вечног наследства.

Да, оно што је Валаам видео у пророчком духу било је наследство оних који ће ходити са Yahweh кроз проливену крв (животну силу) Yahshua-е. И он је изјавио да би радо умро за то. „Нека умрем смрћу праведних; нека мој крај буде као њихов.” Можеш ли замислити? Као да је могао изјавити: „Јер [ја] умрох, и [мој] живот је сада сакривен са Месијом у Силном.” (Колошанима 3:3)

Израиљ је био заштићен и натприродно вођен народ који је имао судбину достојну зависти. Били су благословени у доласку и благословени у одласку (Поновљени закон 28:6). Валаам је изјавио: „Постоји народ који живи одвојено, не рачунат међу народима.” (Бројеви 23:9) Да, они су народ подигнут тако високо да се не рачунају међу незнабошце. [Они] су изабрани народ, царско свештенство, свети народ, посебно власништво Свемогућег, да [они] могу објавити хвале Онога који их је позвао из таме у Своју дивну светлост. (1. Петрова 2:9) А „они” значи „ти!”

Да ли је твоје срце узбуђено као Валаамово? Јеси ли толико узбуђен својим наследством колико је Валаам жудео за њим? Ходиш ли у пуноћи захвалности каква приличи када ти је дат тако величанствен дар, спреман да умреш за њега?

Буди искрен; ако знаш да имаш умањено поштовање за оно што ти је понуђено кроз проливену крв Yahshua-е, можда би требало да дођеш го и гол пред Оца. Можда би требало да тражиш опроштај што живиш као просјак, када заправо царска (света) крв (животна сила) тече твојим венама (путевима мисли). Или, можда си у опасности да изгубиш своје наслеђено идентитет јер, као Валаам, само тврдиш спремност да умреш за то, а опет одолеваш стварној смрти неопходној да то постигнеш.

Валаамове речи и права намера његовог срца никада се нису сјединиле, и то је било проклетство за њега (Поновљени закон 23:5, Јудина 1:11, Откривење 2:14). Пут ка богатству почиње у уму. Одвоји данас мало времена да размишљаш о свом наследству. Мораш прво поверовати да си царског рода да би постао царског рода.

А царско достојанство подразумева владавину; Yahweh много захтева од Својих владара. Од сваког коме је много дато, много ће се тражити; и од онога коме је много поверено, још више ће се захтевати. (Лука 12:48) Владари такође морају разумети да су позвани да се поклањају у долинама, исто као и на врховима планина.

Прихвати своје наследство, и попут Соломона моли се: „Дај ми мудрост и знање, да могу водити овај народ, јер ко је способан да управља овим великим народом Твојим?” (2. Дневника 1:10) Затим, узми свој законити део и радуј се у њему. Радуј се, кажем, радуј се!