Нити срца

Тако, дакле, нису више двоје, него једно тело. Стога, шта је Свемогући саставио, човек нека не раздваја. (Матеј 19:6)

Замисли, дете Моје, да сам се према теби понашао онако како се ви понашате једно према другом. Некада сте убеђивали многе душе да сам Ја суверено спојио вас, да сам одредио ваш савез. А сада тражите било кога ко ће се сложити с вашим раздвајањем. Кажем ти истину; иако верујеш да су твоје намере оправдане преда Мном, Ја не одобравам твоје жеље.

Кад подбациш и разочараш Ме, кад не живиш у складу с оним што очекујем од тебе, треба ли да се окренем од тебе и ускратим Своју љубав? Треба ли да и Мој Син ускрати Своју наклоност? Зар те нисам учио да је твоја властита срчана опакост убила Мог Сина? Зар се не понашаш као опаки слуга који је захтевао да му се плати ситан дуг, пошто му је опроштено читаво богатство дуга (Матеј 18:23-35)? Престани и покај се!

Изјављујем да ниси невин/невина у стварима које муче твоју везу. Моја љубав је ватра која прождире. Она ће продрети и омекшати чак и најнасилније и најхладније срце.

Стога, нећу толерисати твоју злоупотребу Мојих речи, кад кажеш да „волиш”, а твоја намера је да задовољиш своје „ја”, чак и ако то штети ономе с ким си спојен/спојена. Љубав не наноси штету (1. Коринћанима 13:7)! Вапиш за љубављу коју верујеш да заслужујеш, а не успеваш да волиш онога ко то не заслужује. Ово није љубав; љубав никад не пропада (1. Коринћанима 13:8)!

Иди на своје тихо место и говори Ми. Признај преда Мном да знаш да ти Ја говорим само истину, па онда слушај. Само твој понос је повређен. Не могу благословити недостатак понизности. Сузе покајања су оно што желим; захтевам истинско покајање, скрушено и потучено срце [средиште разума, ум] (Псалам 51:17).

Дођи, и Ја ћу те испунити Својом љубављу, љубављу која не може бити скривена нити ускраћена ономе кога сам ти дао. У овој размени нећеш имати другог избора него да волиш онога ко те сада повређује, онога кога сам ти дао за живот, кост од кости твоје и тело од тела твог (Постање 2:23-24).