Иза завесе

Библијски обрасци или нацрти скривени су од простака, охолог и духовно лењог. Ако си стигао овако далеко у нашем заједничком времену, онда си сигурно показао духовну постојаност.

Један свеобухватан образац који смо толико пута показали јесте да је потребна велика посвећеност да своје „ја” пустиш да умре. Други је да треба времена да схватиш да не постоји моћ осим Yahweh-ове, и подједнако важно, да ће твоја унутрашња побуна, или „сопствена моћ”, увек пружати отпор, осим ако је Он не сломи. Писмо које ми пада на памет а које говори о овоме јесте из Јован 12:24-25: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно само остане; ако ли умре, много рода донесе. Ко љуби душу своју, изгубиће је; а ко мрзи душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.

Ти си зрно, вољени. Али још значајније је да учиш да прихватиш да си зрно. Зато смо овде заједно. Ми смо они којима је дозвољено да уђу иза завесе. Нађени смо достојни, наравно не својом снагом, него зато што смо прихватили услове који дају то допуштење.

„Допуштење?” Ова Реч би до сада требало да ти буде као стари пријатељ: „И не живим више ја, него живи у мени Месија.” (Галатима 2:20)

Многи су звани, а мало их је изабраних. (Матеј 22:14) Мало њих разуме; ипак масе тврде да су „Његови”, док заправо само следе идола сопствених испразних машта.

„Неће свако који Ми говори: 'Господару, Господару' ући у Царство небеско, него онај који чини ВОЉУ Оца Мог који је на небесима. Многи ће Ми рећи у онај дан: 'Господе [Ваале], Господе [Ваале], нисмо ли у Твоје име пророковали, у Твоје име изгонили демоне, и у Твоје име чинили многа чудеса?' А тада ћу им објавити: 'Никад вас нисам знао; идите од Мене, ви који чините безакоње!'” (Матеј 7:21-23)

Смрвљени, зрна посађена у плодну земљу, отворила су се и родиће много плода (Матеј 13:8). Тиши су од других, спремнији да слушају и спремнији да пруже руку. Ове особине одражавају славни живот Yahshua Месије изнутра. Све осветљава једну велику мисао; то је основни образац бивања смрвљеним, разапетим са Месијом и постајања неувредљивим (Псалми 119:165). Зрна „нађена достојним” брзо кажу: „Да нисам разапет са Месијом (Галатима 2:20), заувек бих био упропашћен сопственим 'ја'.”

Други дозвољавају толико дробљења док се не повуку. Одбијају да прихвате: „Умрети је добит.” (Филибљанима 1:21) Знамо цену, и схватамо да ће многи охладнети (Матеј 24:12). Али, морамо признати да бисмо и ми учинили исто, да Yahweh није учинио у нама оно што никад не бисмо сами пожелели. „Да није Твоје милости, и ја бих се повукао.”

Кад ово прихватимо, постајемо неувредљиви. Доживљавамо натприродну радост док препознајемо: „то сам могао бити ја.” Ово је твоје истинско поновно рођење, твоје духовно васкрсење ума.

Тако мало их је било иза завесе, вољени. Сети се, узак је пут (Матеј 7:14)! Са сваком мишљу која уђе у твоју свест, сети се тога!