Лоше учење; лош ум!

Све има значај; ништа није бесмислено. Чак и оне ствари за које мислиш да су бесмислене имају сврху. Због тога сврха свих ствари мора бити откривена Његовим Духом (дах-ум Духа).

Због тога ти је наложено [заповеђено]: „Пази на себе и на науку; остани у томе, јер чинећи то, спашћеш и себе и оне који те слушају.” (1. Тимотију 4:16)

И шта је онда твоје учење о „спасењу”? На шта од твог живота и учења треба пажљиво да пазиш? Шта је спасење? Спасење је ум спашен ка потпуној светости, изграђен у пролазном свету, а не оно што се често меша са искупљењем (бесплатан дар за који НИШТА не чиниш да га заслужиш).

Ако су твој живот и учење чисти, тада ће ти твоје мисли говорити да спасење тек треба да се постигне, и зато се мора „изграђивати [примењивати у свакој мисли] са страхом и трепетом.” (Филибљанима 2:12) Лоше учење ће те навести да говориш ствари попут: „Спасио сам се тог и тог дана...”, и убедићеш себе да је тако.

Спасен значи да си постигао Један ум са Yahweh, Његовим Сином и Духом. Ако тврдиш да си „спасен”, онда тврдиш да ходаш умом Свемогућег. Да, савршен ум је заповеђен, и стога обећан и доступан синовима и кћерима Yahweh, као што је речено: „Будите савршени [светог ума] као што сам Ја савршен!” (Матеј 5:48)

Ово значи немати више свести о греху (Јеврејима 9:14); значи више не поседовати способност свесно послушати старо „ја”, док истовремено потпуно признајеш да је то старо ја некада владало сваком мишљу.

Зрели немају проблем да признају да још нису спасени, него су искупљени да буду спасени. И тако иде да ће незрели тврдити да је „спасење” у њима завршено, чак и док су њихови умови, а тиме и поступци, још увек утонули у телесност.

Нека се то не каже за тебе, вољени; да настављаш у греху (несавршеним мислима), а ипак тврдиш да си спасен. „Ко истраје до краја, тај ће се спасити.” (Матеј 24:13)