Особине љубави (4)

„Љубав се не хвали!” (1. Коринћанима 13:4) Љубав се не хвали, и стога, Yahweh се не хвали!

Павле је наговорио Тимотија: „Не учи другачију науку” (1. Тимотију 1:3), па, као и код завидности, налазимо потребу да дефинишемо појмове како бисмо се држали чистог учења. „Ја сам Yahweh и нема другог” (Излазак 20:3) требало би да сасвим јасно покаже Његово учење о хвалисању. Када је реч о хвалисању, управо Yahweh очекује сву славу! Павле каже: „Таквим ћу се хвалити; а собом се нећу хвалити, осим својим слабостима.” (2. Коринћанима 12:5) А такође признаје: „Јер знам да у мени (то јест, у мом телу) не пребива ништа добро.” (Римљанима 7:18)

И тако, у овом хвалисању само Њиме, лепоту бисмо могли видети једино ако нас Онај који присваја сву славу спасава од наше сопствене изопачености. Да се Он хвалио, а нас оставио у нашем палом стању, да ли би се то могло назвати савршеном љубављу? Наравно да не, и тако видимо да само Yahweh-у припада хваљење.

Што се нас тиче, откупљених, љубав говори против наших телесних начина хвалисања. И мада је свако такво хвалисање грозно, постоје и горе врсте хвалисања. Лажна понизност (Колошанима 2:18-23) и самоправедност (Римљанима 10:3) су најгори облици хвалисања ега. Понос и духовност немају места у истој свести изабраној за спасење; јер је управо скрушен и понизан ум онај који никада не би хвалио своју сопствену важност.

Ако треба да будеш спасен (откупљена свест, потпуно предата Yahweh-овим заповестима) од Њега, како би онда икада могао имати икакав удео у таквом величанственом плану? Смрћу Једнога (Јеврејима 2:14, Римљанима 5:15) многи људи требало је да буду спасени, и само та смрт отвара Његов ум унутар човекове свести. Каквог заслуга можеш за то узети, осим убиства Онога који је умро за тебе? Нећу се хвалити!

Нову вам заповест дајем: да љубите једни друге. Као што сам Ја вас волео, тако и ви љубите једни друге. По томе ће сви [људи] познати да сте Моји ученици, ако љубите једни друге [ако наставите да показујете љубав међу собом]. (Јован 13:34-35)